Politika na Berlinalu (nećemo o Anđelini Džoli)

Šta sve može novac? Može naziv Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu, popularnog Berlinala, da izvrne u Džolinale. Može da sredi da se u potpuno istoj ravni na tom istom festivalu govori o holivudskoj zvezdi Anđelini Džoli i rasnoj umetnici Meril Strip. „Gvozdena ledi“ je na Berlinalu opalila šamar svima koji u filmu vide sve ono što ona ne vidi i jasno rekla, da je svi razumeju, da se na crvenom tepihu oseća neugodno, debelo, staro i strano. Zavapila je da ne želi da razmišlja o garderobi u kojoj će se pojaviti na svim crvenim tepisima ovog sveta. Sve ono drugo pokazuje u svojim filmovima.

I Džolijeva je ovih dana pričala i objašnjavala šta je htela svojim filmom, koga voli, koga ne i pokušavala da se bavi politikom. Ipak, ne mali broj kritičara se slaže u oceni da politički filmovi izgledaju drugačije od onog koji je snimila „lepa Anđa“. No, obećali smo još u naslovu da nećemo o njoj. Ali hoćemo o politici na Berlinalu.

Kritičari pišu da je sva sreća da postoji jaka filmska produkcija van Holivuda, sjaja, pompe, glamura i mega-velikih budžeta. To iz godine u godinu potvrđuje Berlinale na svojim selekcijama „Panorama“ i „Forum mladog filma“ na kojima se prikazuju igrani i dokumentarni filmovi koji „raspravljaju“ o društveno-političkim problemima – od Arapskog proleća preko nuklearne katastrofe u Fukušimi, pa sve do migracije i takozvanog progresa.

Pobunite se!

Jedna patika… Druga… Papuče za kupanje – plave, plastične… Brod napunjen vodom. Mlada žena koja trči kao da joj život zavisi od toga.

Reč je ilegalnim imigrantima i filmu „Ogorčeni“ (Indignados) Tonija Gatlifa, reditelja koji potiče iz Alžira. Njegova junakinja je sanjala o boljem životu u Evropi, i danas živi u toj Evropi kao jedna od mnogih nevidljivih, skrajnutih, ljudi koji žive pored železničkih nasipa i mostova.

„Svi možemo da osetimo da svet ne može više da funkcioniše kao do sada. Moramo nešto da uradimo da poboljšamo ovaj svet“, kaže bivši pripadnik francuskog pokreta otpora i diplomata Štefan Hesel. Njegov manifest „Pobunite se“ odavno je postao bestseler, i prema njemu je snimljen moćan dokumentarni film „Ogorčeni“, koji govori o rastućoj nepravdi, nejednakosti, ratovima i moći finansijskog tržišta.

Arapsko proleće

Rizikujući život, Englez Šon Mekalsiter snimio je masakr u kojem su u Sani poginula 52 civila. Tako je nastao dokumentarni film „Nevoljni revolucionari“ (The Reluctant Revolutionary).

Hanan Abdala u svom filmu „Reči svedoka“ (Words of Witness) predstavlja četiri Egipćanke, junakinje svakodnevnog života punog poremećaja i promena. „Mubarakov režim je korupciju duboko ukorenio u zemlji. Dugo će trebati da se ta situacija promeni. Ali, ljudi su spremni da nastave revoluciju“, kaže mlada kairska novinaraka Heba Afifi.

Opasnosti novog života

Francuskinja Klemens Anselen je posetila svog prijatelja koji radi u Čadu za francusku firmu koja gradi put u bezvodnoj pustinji. Sve što je na tom putu videla, pretopila je u sjajan film „Izgradnja života“ (Habiter Construire) koji govori u životu u pustinji i klasnom društvu. „Film sublimira različita očekivanja koja ljudi imaju od puta koji se gradi“, kaže Anselen. Posle gledanja tog izuzetnog filma u gledaocu se istovremeno mešaju tuga i radost. Stanovnici Čada ne poznaju cenu koju donosi moderan život, u kojem su rute kratke i dostupnost sveprisutna. Tamo niko ne govori o opasnostima koje donosi novi život.

Zato o tome govore čak tri filma sa programa „Panorame“, koja tematizuju nuklearnu katastrofu u Japanu u Fukušimi.

Autorke: Željka Bašić-Savić / Zilke Bartlik
Odgovorni urednik: Ivan Đerković