Politika i karneval – savez ljubavi i mržnje | Evropa | DW | 11.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Politika i karneval – savez ljubavi i mržnje

Već 200 godina karnevalisti se šale na račun moćnih. Napoleonu je sve to bilo previše šareno, pa je po kratkom postupku zabranio maskaradu karnevalskih luda. Karnevalska udruženja danas se bore s drugim vrstama otpora.

Ove godine, na tradicionalnoj povorci u Kelnu povodom pokladnog ponedeljka (Rosenmontag), nemačka kancelarka pojavljuje kao svinja koja hrani puno prasića, a oni na leđima nose zastave zemalja EU u krizi. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih sedi na WC-šolji u kojoj eksplodira bomba neonacista - uz grubi natpis: „Diži dupe!“ Upravo tako je nazvana i jedna inicijativa rok muzičara protiv desnog terora.

Nezavisno od pojedinih političkim aktera, politika se na karnevalu u Nemačkoj kritikuje generalno. Tako se izruguje i Nobelova nagrada za mir Evropskoj uniji, i to golubicom mira koja sedi na sanducima punima oružja za izvoz. Ove godine tu je i jedna švajcarska krava koja jede evre iz Nemačke i izbacuje izmet u obliku CD-ova švajcarskih banaka na kojima se nalaze podaci o nemačkim utajivačima poreza.

Nemačka kancelarka tokom karnevala mora da ostane hladna

Nemačka kancelarka tokom karnevala mora da ostane hladna

Povorke vozila dekorisanih određenim motivima, vrhunac su događaja u nemačkim karnevalskim centrima Kelnu, Diseldorfu i Majncu. Nedeljama ranije se ručno izrađuju figure od papira i žice koje često prikazuju političare u grotesknim situacijama.

Po mogućnosti izbeći probleme

Moto, odnosno motivi paradnih vozila, ostaju tajna do samog početka. Niko ne sme da ih pre toga fotografiše. To s jedne strane treba da poveća napetost i podstakne radoznalost kako bi se privuklo što više gledalaca, jer ulični karneval je ekonomski faktor na kome se obrću milioni evra. S druge strane, organizatori žele da izbegnu da se njihovi motivi objave pre vremena i tako se onima koje ismevaju pruži prilika za pravne korake.

„Takvih diskusija uvek ima“, potvrđuje Kaj-Uve Šrajber, koji, kao član Upravnog odbora karnevalskog udruženja u Majncu, organizuje tamošnju uličnu povorku. On navodi da su advokati već više puta dolazili u dvoranu u kojoj se prave paradna kola i pretili tužbama kako bi isposlovali da se neki motiv promeni. Ipak, do sada je sve ostalo samo na pretnjama.

Karneval u Majncu - muzičko-politička satira koju prenosi čak i televizija

Karneval u Majncu - muzičko-politička satira koju prenosi čak i televizija

Velike probleme je, recimo, diseldorfškim „ludama“ svojevremeno pravio bivši kancelar Helmut Kol. Oni su, naime, kancelara, na povorci 2000, zbog njegove afere oko crnih stranačkih fondova, hteli da prikažu kao stanovnika banana-republike u liku jednog polugolog Indijanca iz prašume. Kako bi stišali kritike, organizatori povorke su ispred vrlo kratke havajske suknjice i škakljivog mesta na kojem je prikazan mali penis, jednostavno stavili – saksiju sa palmom. Kad se međutim ta saksija sa palmom nakon par metara vožnje prevrnula, fotografi su se odmah obrušili na sporni motiv. Time je skandal dobio „tačku na i“.

Velikih problema bilo je i 2009. oko prikazivanja jedne časne sestre, gole prilikom kontrole na skeneru; u to vreme bila je aktuelna diskusija o postavljanju takvih uređaja na nemačkim aerodromima da bi se lakše otkrili eksploziv i oružje. Časna sestra je, naime, u karnevalskoj povorci nosila izazovni donji veš.

Blaga kritika

Kritikovanje politike za karnevaliste je pitanje časti . „To političari moraju da podnesu“, kaže Kaj-Uve Šrajber. On ipak priznaje da je izuzetno teško prikazati probleme koji se tiču religije i crkve jer se tu odmah pojavi otpor: „Velike provokacije pokušavamo da izbegnemo“, kaže Šrajber.

Jirgen Dic kao kuriri iz Bundestaga

Jirgen Dic kao kuriri iz Bundestaga

U razgovorima za Dojče vele i drugi organizatori povorki pokazuju se kao prilično pomirljivi. „Želimo da kritikujemo na humoristički način, ali ni u kom slučaju ne želimo da nekoga uvredimo lično“, ističe Zigrid Krebs iz karnevalskog odbora u Kelnu. „Ne tvrdimo ništa što nije istini i ne vređamo“, kaže i Jirgen Dic. On, inače, već 30 godina na takozvanim „karnevalskim poselima“, nastupa u ulozi kurira Bundestaga i dobro poznaje osetljivost političara. „Sve dok ste fer, smete da bockate“, ističe taj karnevalista.

Političari i mrze i vole karneval

Lokalni, pokrajinski i savezni političari i sami vrlo rado idu u maškare i pokazuju se na karnevalskim slavljima kako bi skupili poene kod birača. Te manifestacije su danas postale pozornica ekskluzivnih susreta u opuštenoj atmosferi prilikom kojih se tu i tamo sklopi i pokoji posao. Aktivnosti u tradicionalnim karnevalskim udruženjima su skupe, zbog čega se tamo mogu naći mnogi srednje-veliki preduzetnici koji se s političarima rado druže u drugačijem okruženju nego inače.

Pogledajte video 01:41
Trenutno na programu
01:41 min

Karneval u Kelnu (VIDEO)

Od 1950-ih godina se u Ahenu dodeljuje, u Nemačkoj verovatno najrenomiranije odličje karnevalskih luda – „Orden protiv ozbiljne ozbiljnosti“. Njime se odaje počast humoru političara. Među dobitnicima su i neki najpoznatiji političari Nemačke: Konrad Adenauer, Helmut Šmit i Hans-Ditrih Genšer.

Drskost ipak pobeđuje

Možda poslednji pravi bastion prkosnih karnevalskih luda nalazi se u Kelnu gde se one zovu „Jecken“. Od 1983. kabaretisti tu organizuju takozvani „Štunkzicung“ (Stunksitzung), odnosno karnevalsko poselo namenjeno prepirkama, odnosno „popuštanju ventila“. Sama reč „Štunk“ dolazi od reči „Geštank“, što znači smrad, i u tom slučaju simbolizuje posebno svadljivu vrstu kritike koja se izražava na toj manifestaciji. „Štunkeri“ nemaju obzira ni prema kome.

„Udaramo po svima“, kaže Vini Rau, jedan od odgovornih za tu manifestaciju. Političari su se već navikli na takve „obračune“, ali, nakon oštre kritike Katoličke crkve i lokalnog biskupa, karnevalsko udruženje zasule su policijske prijave. „Policija je ranom zorom vršila pretrese po kućama, a protiv reditelja manifestacije pokrenut je i sudski proces“, priča Vini Rau.

„Štunk-poselo“ u Kelnu

„Štunk-poselo“ u Kelnu

Sudovi, međutim, nisu izrekli nikakvu kaznu s obrazloženjem da su karnevalisti iskoristili svoje pravo na „umetničke slobode“, navodi Rau. „Umetnička sloboda“ je, naime, zaštićena nemačkim Osnovnim zakonom. Zbog svoje direktnosti, „Štunk-posela“ posebno su omiljena kod publike. Sve predstave rasprodate su daleko uoči termina njihovog održavanja.

Time se opet vraćamo na početak cele karnevalske priče i u vreme kad su na vlasti u Porajnju bili Prusi. Početkom 19. veka, karnevalisti su, kako bi ismejali pruske vojnike, nosili izmišljene uniforme i preko ramena drvene puške iz čijih cevi je virilo cveće. A to se tada smatralo izrazito drskim.

Autori: Volfgang Dik / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video