Političke posledice terora u Barseloni | Politika | DW | 19.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Katalonija

Političke posledice terora u Barseloni

Napad u Barseloni bi mogao značajno da utiče na političku budućnost Katalonije. Pitanje je šta će biti sa referendumom o nezavisnosti ovog autonomnog regiona Španije koji je planiran za 1 oktobar.

 Ministerpräsident der Region KatalonienCarles Puigdemont in Cambrils nach vereiteltem Anschlag (Getty Images/A. Caparros)

Premijer Katalonije, Karles Puigdemon, 18.08.2017.

Kada je u četvrtak popodne vozač kombija uleteo u masu ljudi na najživljoj ulici u Barceloni i usmrtio najmanje 14 osoba i poverdio oko 100, veoma brzo je okrivljen islamistički terorizam. Još početkom godine, Islamska država (IS) je pretila da će napasti omiljena turistička mesta u Španiji. Tako je još istu noć IS preuzela odgovornost za ovaj napad, čije su žrtve bile pre svega turisti. nešto posle ponoći, u gradiću nekih 100 kilometara od Barselone, polcija je ubila 5 osoba osumnjičenih za terorizam. Mediji pišu da je atentat bio planiran za petak ujutro. U međuvremenu se zna da je eksplozija u sredu koja je usmrtila dve sobe i raznela jednu kuću u kraju Barselone koji se zove Alkanar - takođe u vezi sa terorističkim napadom u Barseloni.

Da li je policija nešto znala?

Tog dana (u sredu), na autoputu koji vodi prema jugu, bilo je izrazito mnogo saobraćajne kontrole. Cesar Martinez i njegova porodica su bili na putu: „Oružane jedinice su nas zaustavile na A7 kod Malage. Tretirali su nas kao kriminalce i imali smo osećaj da se nešto loše dogodilo. Ali očigledno je da se to loše dogodilo dan kasnije."

Da li je policija već nešto znala? Nakon napada i Barseloni uhapšen je 28-godišnji Marokanac i još jedna osoba iz španske eksklave Melila. Time se u fokusu našao još jedan važan aspekt: imigracija iz Maroka koja je već sedmicama u porastu, a sa njom i tenzije u španskim eksklavama Ceuta i Mellila.

Marokanske i španske obaveštajne službe tesno sarađuju, navodi su iz vladinih krugova. U Španiji se ilegalno doseljavanje do sada držalo pod kontrolom sa dodatnim ekonomskim sporazumima u zemljama porekla, ali zbog tvrdog stava Libije prema izbeglicama, ponovo je porastao pritisak na Maroko. Na plaže Andaluzije, direktno među turiste, svaki dan stiže na stotine izbeglica.

Marokko mehr als 180 Migranten stürmen die spanische Exklave Ceuta (Reuters/J. Moron)

180 migranata iz Maroka se domoglo Ceute, 7.08.2017.

Država Španija pokazuje svoju snagu u Kataloniji

Svima je jasno da Katalonija ima problem sa bezbednošću. Katalonske novine „El Periodiko" prošle godine su više puta upozoravale na ovaj problem. Ovaj autonomni region, baš kao i Baskija, ima svoju  policiju - "Mossos d'Esquadra" ili kratko "Mosos”. Katalonija takođe imaju sopstvenu antiterorističku jedinicu, koju teoretski kontroliše Madrid. Prema izveštajima medija, ova antiteroristička jedinica već mesecima ne sledi uputstva iz glavnog grada.

Upravo zbog toga mnogi u napadu vide pre svega sledeće: Katalonija bez Španije nije bezbedna. To je u izjavi za TV ovako formulisao portparol vladajuće PP (Partido Popular), Rafael Hernando: „Sada nam je neophodno iskustvo Španije u borbi protiv terorizma."

Ova izjava ima duplu poruku: „Ne bojte se, pomoći ćemo vam" i „Kataloniji je potrebna Španija". Međutim, to treba posmatrati i u kontekstu pokreta za nezavisnost regiona. 11. septembra se proslavlja Diada, „nacionalni praznik" Katalonije, a 1. oktobra bi je planiran referendum o nezavisnosti - drugi po redu. Referendum je prema španskom Ustavu ilegalan i još pri održavanju prvog referenduma pre tri godine, bilo je hapšenja tamošnjih političara. Hernando se nada, „da će policijske jedinice raditi zajedno i da će ovu borbu kontrolisati Madrida."

Demonstration für Unabhängiges Katalonien (Getty Images/AFP/L. Gene)

Za nezavisnost Katalonije od Španija, Barselona, 11.06.2016.

Napad se politički instrumetalizuje

Sada počinje ogorčena borba policijskih snaga oko toga ko je odgovoran za napad i ko treba da vodi istragu o tome. Premijer Mariano Rahoj iskoristio je momenat i u četvrtak uveče doputovao u Barcelonu i pozvao na nacionalno jedinstvo i slogu. On nema nikakav plan B za željenu nezavisnost Katalonije, ali može računati s tim da pitanje nezavisnosti sada nije u prvom planu - s obzirom da je atentat bio većih razmera, regionalne vlasti sada imaju drugih briga.

Rahoj dokazuje politički instinkt i najavljuje da će državne antiterorističke jedinice preuzeti istragu o napadu i koordinaciju mera bezbednosti u Kataloniji. Kao razlog je naveo istoriju oružanih sukoba za oslobođenje baskijske organizacije Eta, koja je bila najveća u Evropi.

„Već smo osvojili mnoge bitke protiv terorizma. Mi Španci, osvojićemo i ovu", kaže Rahoj. Do sada iz Mosos-a na ovo nisu reagovali.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android