Političke igre oko sporazuma CETA | Politika | DW | 06.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Političke igre oko sporazuma CETA

Zaokret u Briselu: sada odjednom nacionalni parlamenti smeju da pristupe ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade i EU - CETA.

Ovo je pravi udarac za Evropsku komisiju. Još pre nekoliko dana, predsednik Komisije Žan-Klod Junker rekao je da se planirani Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Kanade pravno gledano odnosi samo na EU i da se nacionalni parlamenti o njemu ne pitaju. I dodao da je njemu lično "relativno svejedno" ko se pita.

Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel je taj iskaz protumačio kao "budalast". Već dve godine, otkako su završeni pregovori o tom Sporazumu, Gabrijel se bori da on dobije status "mešovitog" sporazuma. Dakle onog o kome mora da glasa i Bundestag. Na Gabrijelov zahtev, Ministarstvo privrede je čak napravilo ekspertizu kako bi se dokazalo da je on u pravu. Ali, dugo je izgledalo da on neće uspeti u nadmudrivanju sa Briselom.

Prve reakcije

Kada je Brisel promenio kurs, nemačka kancelarka Angela Merkel se o pitanju ratifikacije izrazila demonstrativno opušteno: "Nije ovo prvi put da se diskutuje o Sporazumu o slobodnoj trgovini". A dodala je i da glasanje u nacionalnim parlamentima takođe nije ništa novo.

Deutschland Sigmar Gabriel Bundeswirtschaftsminister SPD Parteivorsitzender

Zigmar Gabrijel

"Važno je i ispravno da se parlamenti uključe u proces ratifikacije", izjavio je Zigmar Gabrijel u Berlinu. Sam Sporazum on je nazvao "dobrim i važnim" i dodao da će on "produbiti ekonomske odnose između EU i Kanade." Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Ska Keler pozdravila je sistem ratifikacije u svakoj pojedinoj državi: "To je uspeh za civilno društvo koje je godinama vršilo pritisak na šefove država i vlada kao i na Evropsku komisiju."

Spor oko nadležnosti

Pozadina sukoba oko pitanja šta je u isključivoj nadležnosti EU a šta "mešano" jeste - Lisabonski ugovor. On je stupio na snagu krajem 2009. Ugovorom su države predale svoje nadležnosti na Evropsku uniju - na primer, u oblasti investicija.

Ali, konkretno sprovođenje Lisabonskog sporazuma je još uvek sporno. I kada je reč o investicijama, Evropska komisija i Savet EU nisu sasvim saglasni. Zbog toga je jedan srodan slučaj, Sporazum EU-Singapur, sada pred Evropskim sudom pravde.

Politički otpor država-članica EU je doveo do proglašavanja sporazuma CETA "mešovitim", kako je moglo da se sazna u krugovima Evropske komisije u Berlinu.

Kako dalje?

Procedura koja će sada uslediti je jednostavna. Najpre Savet EU, u kome se nalaze predstavnici vlada država-članica, kao i Evropski parlament, moraju da se slože sa proglašavanjem Sporazuma mešovitim. Posle toga počinje sledeća faza procesa ratifikacije.

42 parlamenta - među njima i regionalni parlamenti i jedno veće pokrajina - nemački Bundesrat - dobiće Sporazum na ratifikaciju. Ako samo jedan od parlamenata ne da saglasnost, CETA će biti mrtva.

Rumunija i Belgija su najavile da će reći "ne". U Holandiji bi o Sporazumu mogao da se raspiše referendum. U Berlinu i Beču, socijaldemokrate su na vlasti u velikim koalicijama - i pružaju jak otpor Sporazumu. I Zeleni u Nemačkoj su kritički nastrojeni prema CETA, a bez njihovih glasova u Bundesratu ne ide ništa.

U Nemačkoj je veoma jak otpor Sporazumu CETA, i to u partijama - izuzev CDU i CSU - i nevladiniom organizacijama. U Bundestagu je Levičarska stranka najavila da će ove nedelje staviti na dnevni red diskusiju "Nema ratifikacije CETA bez učešća Bundestaga i Bundesrata".

Malmstremova se nada ubrzanju

Doduše, protivnici CETA ne treba da se raduju prerano. U oktobru se održava sledeći samit EU i Kanade. Tu bi Sporazum - dok traje proces ratifikacije - već mogao da bude provizorno proglašen važećim.

To ne važi za čitav Sporazum, ali na snagu bi stupila područja za koja se EU smatra nadležnom. Tako bi 99 odsto carina moglo da bude ukinuto kao što to CETA predviđa. Ali, ne bi mogle da se sprovedu sporne stvari poput odredbi o investicijama ili pomorskom transportu.

U Berlinu kažu da ne može tačno da se proceni koliko bi mogao da traje proces ratifikacije. U slučaju Sporazuma EU-Južna Koreja, to je trajalo tri do četiri godine. Nadležna komesarka EU Cecilija Malmstrem se nada da će najnoviji ustupak državama EU dovesti do ubrzanja ratifikacije, kao što je to rekla na konferenciji za novinare u Briselu.

Uspeh za Berlin

Kako god se ova priča na kraju završila, Berlin će na kraju moći da se pohvali uspehom. Jer, upravo zbog kritika nemačke vlade, već gotov sporazum je još jednom poslat na reviziju poglavlja o zaštiti investicija. Kanadska strana se tome žestoko protivila.

Tekst je izmenjen tako da se sada u njemu govori o "preciznijim standardima zaštite investicija", kako navodi EU. Države sada smeju da menjaju zakone iako zbog tih izmena može da se smanji dobit investitora. U sporove će, prema novim odredbama, sada moći da se uključe i nezavisni sudovi i instanca za reviziju.