Politička statika u balkanskoj mostogradnji | Politika | DW | 25.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

region

Politička statika u balkanskoj mostogradnji

Da li je projekat izgradnje mosta na Pelješcu, oko čega se spore Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uslovljen izgradnjom druga dva mosta između te dve zemlje – kod Svilaja i kod Bosanske Gradiške?

Najava završne faze u pripremi Hrvatske za gradnju mosta na Pelješcu izazvala je proteklih nedelja i određene negativne reakcije u državnom vrhu Bosne i Hercegovine. I dok su se lideri stranaka bosansko-hercegovačkih Hrvata i Srba izjasnili u prilog toj gradnji, bošnjački su se podelili: Stranka demokratske akcije (SDA) je protiv, dok Savez za bolju budućnost (SBB) načelno kritikuje njihovo protivljenje. Međutim, u međuvremenu se pokazalo da glavna motivacija za pružanje otpora nije vezana za sam most, već pre za čitav kompleks međudržavnog razgraničenja na moru. To je, inače, vež decenijama nerešena problematika koja se može posmatrati i u kombinaciji s ponekim zanemarenim razgraničenjima na kopnu.

Zbog verbalnih okršaja na temu mosta na Pelješcu, u javnom prostoru BiH pojavila se i sumnja da bi zbog tog spora moglo da dođe do zastoja u izgradnji jednog drugog, sličnog objekta. Reč je o mostu preko Save, između Hrvatske i Bosne i Hercegovine kod mesta Svilaj, a koji će biti deo Koridora 5C, odnosno autoputa između između hrvatske luke Ploče i Budimpešte. Taj most sa šest kolovoznih traka gradi se od prošle godine, i trenutno se obavljaju radovi na stubovima u rečnom koritu. Pretpostavka o povezanosti mosta na Pelješcu i savskog projekta, pojavila se samo jednokratno u javnosti, a spomenuta je i pretpostavka da bi isto mogao da prođe i još jedan novi savski most, onaj kod Bosanske Gradiške čija se gradnja tek dogovara.

Bosnien Herzegowina Autobahn Banjaluka Gradiska

Autoput Gradiška-Banjaluka (u izgradnji)

Evidentne podele unutar BiH

Igor Pejić, sekretar Ministarstva komunikacija i saobraćaja BiH objasnio je tom prilikom da nema formalnih uslovljavanja između projekta na Pelješcu i onog kod Gradiške, ali nije krio bojazan od indirektnog pogubnog uticaja jednog slučaja na drugi. Očigledno je da je posredi strah od indirektne opstrukcije hrvatske strane, odnosno eventualnog pritiska na BiH oko mosta na Pelješcu. Pritom je podeljenost interesa u vezi s tim prilično evidentna, ako se uzme u obzir i stav koji smo dobili od bosansko-hercegovačke parlamentarne Komisije za saobraćaj i komunikacije:

„Na inicijativu pojedinih članova, Komisija je u dva navrata razmatrala informaciju Ministarstva komunikacija i saobraćaja BiH u vezi s izgradnjom mosta na Pelješcu i mosta na Savi kod Svilaja. Komisija je izrazila nezadovoljstvo dostavljenim odgovorima o navedenim pitanjima i nije usvojila nijedan zaključak ili preporuku vezano za tu informaciju“, rekao je za DW Ahmed Jalovičić, sekretar Komisije, a uz saglasnost Momčila Novakovića kao predsedavajućeg. Nadalje, saznali smo da se Komisija nije bavila pitanjem mosta kod Gradiške, ali stav Novakovića je da se taj projekt i onaj na Pelješcu – ne mogu međusobno uslovljavati. U dnevni red predstojeće sednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH 6. septembra, uvrštena je i tačka „Izveštaj o aktivnostima u vezi s izgradnjom Pelješkog mosta i dešavanjima u vezi s izgradnjom mosta na Savi kod Svilaja“.

Status pomorske zemlje za BiH

Tokom narednih dana, do prvog sledećeg okupljanja bosansko-hercegovačkih poslanika, za očekivati je da će se gledišta u BiH nekako približiti. Iz Hrvatske za to vreme dopiru poruke samo u vezi s mostom na Pelješcu, pa je upravo potvrđeno da će se uskoro početi sa prikupljanjem ponuda za moguće izvođače radova – konkurs već traje – a ubrzo nakon trebalo bi i da se počne sa radovima. Razgraničenje na moru i ostala nerešena pogranična pitanja između Hrvatske i Bosne i Hercegovine očigledno će sačekati bolja vremena, mada upada u oči da se Hrvatskoj po tom pitanju preterano i ne žuri. Bosna i Hercegovina bi, s druge strane, zbog određenih međunarodno-pravnih pogodnosti, želela da što pre reguliše svoj status pomorske zemlje.

Za mišljenje o aktuelnim okolnostima i eventualnim vezama između ta dva odnosno tri građevinska projekta, obratili smo se i Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture Hrvatske. Do zaključenja ovog članka odgovor nismo dobili, ali iz vrha te institucije nezvanično saznajemo da se navedeni mostovi za sada ni u kom slučaju ne uslovljavaju, da projekat mosta na Pelješcu ne posustaje, a i to da nije bilo novih kontakata Zagreba i Sarajeva. Bilo kako bilo, ostaje utisak da je u mostogradnji na tim prostorima ipak kudikamo važnija politička statika, a ne ona fizička.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM