Političari na zgarištima | Politika | DW | 19.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Hrvatska

Političari na zgarištima

Srećom nije bilo žrtava – tako mnogi komentarišu katastrofalne požare koji su opustošili Dalmaciju. To je sreća u nesreći i za političare – koji su direktnije nego ikada do sada iskusili bes javnosti.

Požari uz obalu većinom su stavljeni pod kontrolu. Ali ono što je nakon vatre ostalo, jeste artikulisani bes građana prema političkim elitama. „Da li vas je sramota“, pitanje je koje su građani bacali u lice premijera Andreja Plenkovića (HDZ), ali i predsednice Kolinde Grabar-Kitarović. Jer dok je u Dalmaciji besnelo petnaestak požara, predsednik Sabora Gordan Jandroković poveo je vladinim avionom ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića, ministra finansija Zdravka Marića i državnu sekretarku za sport Janicu Kostelić u Vimbldon, da navijaju za Marina Čilića. Dok su stanovnici splitskih Kila sami branili stanove od vatre, javna televizija emitovala je „našminkani“ intervju s premijerom iz vladinog salona.

Trenutak koji je možda najeksplicitnije demonstrirao odvojenost političkih elita od života i ljudi bila je ne previše pismena i uveliko zakasnela objava potpredsednika Sabora Željka Rajnera. „S tugom i bolom primio sam vest da se u delovima Dalmacije u poslednja dva dana odvija drama s vatrenom stihijom“, objavio je Rajner na Fejsbuku nudeći svoje saosećanje, ali i portret za koji je pozirao na zagrebačkom Markovu trgu, epicentru političke moći u Hrvatskoj.

„Vatrogasci su naši istinski heroji“, „Hrvati su opet pokazali zajedništvo“ – samo su neke od emocijama nabijenih tvrdnji s kojima su mediji povećavali gledanost i čitanost nudeći pritom i ničim potkrepljene tvrdnje o piromanima koji podmeću požare duž obale. Da li su u pitanju „Srbi koji žele da unište turističku sezonu“ ili je reč o mafiji koja će, zahvaljujući propisima, lako i jeftino da prenameni spaljeno zemljište u građevinsko – sve su to sumnje koje su i u ovoj katastrofi ilustrovale hrvatsku stvarnost stešnjenu između nezavršene prošlosti i kriminalne sadašnjosti.

Svake godine gori, ali ove je teže

Načelnik Hrvatske vatrogasne zajednice Željko Popović u razgovoru za DW kaže da se ovogodišnji požari razlikuju od prošlosezonskih po tome što poslednjih nekoliko godina nije bilo tako velikih suša, pa za sve krivi klimatske promene. „Ovih dana bilo je ekstremno problematično zbog jake bure. Zbog bure ni kanaderi nisu mogli da polete, a i vatrogascima je bila smanjena efikasnost. Teško je reći da li su požari podmetnuti. Za utvrđivanje uzroka zadužena je Inspekcija zaštite od požara pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Statistike godinama pokazuju da je uzrok više od 80 odsto požara – čovek; bilo iz nehata, bilo zbog namernog podmetanja. Ipak, vrlo je indikativan broj istovremenih požara u četiri županije – pa sami prosudite.“

I Popović, baš kao i premijer Plenković, poručuje da sistemske greške nije bilo. Svako je reagovao onako kako je trebalo da reaguje. Ni vojska, kaže, nije stigla prekasno. „Vojsku, u skladu sa Zakonom, poziva glavni vatrogasni komandant. Niko ne može sam da se pozove na gašenje požara. Lično smatram da vatrogasaca ima dovoljno, njih je više od 50.000. Svaka vatrogasna jedinica mora da učestvuje u gašenju požara na teritoriji Republike Hrvatske na osnovu komande glavnog vatrogasnog komandant. U Splitsko-dalmatinskoj županiji je tri dana požare gasilo 750 vatrogasaca. Vatrogasaca ima dovoljno. Procena je da se sve odlično završilo. Nema stradalih vatrogasaca, niti civila, ako izuzmemo jedan slučaj srčanog udara. Štete se male. Ako uporedimo to s Portugalijom u kojoj je stradalo 42 ljudi – sve je odrađeno odlično“, priča Popović.

Kroatien Brände Feuer

Dan posle

Koga je „gađala“ predsednica?

Ipak, ako pitate predsednicu i vrhovnu komandantkinju Oružanih snaga Kolindu Grabar-Kitarović: vojsku je trebalo ranije poslati. „Opseg požara je toliki da je potrebna svaka ruka“, rekla je predsednica uvredivši ministra obrane Damira Krstičevića. Ministar je nakon toga premijeru ponudio ostavku, a premijer je to odbio. A upravo je Krstičević osvetlao obraz hrvatskom političkom vrhu, jer se protiv vatre borio iz prvih redova, zajedno s svojim vojnicima na terenu.

Dok jedni tvrde da je predsednica nepromišljeno – baš kao i u slučaju migrantske krize – pokušala da poveća značaj vojske u ovakvoj situaciji, drugi će reći da je možda reč o obračunu s političkim protivnicima u Državnoj upravi za zaštitu i spasavanje koju vodi Dragan Lozančić – čovek koga je svojevremeno izbacila s mesta direktora Sigurnosno-obaveštajne agencije.

S „fićom“ na teren?

Šta je s navodima da su vatrogasci potplaćeni, da je tehnika starija od onih koji je koriste i da li vatrogasci izlaze na teren u starom „fići“ čija je slika deljena na društvenim mrežama? Da situacija nije sjajna, potvrđuje i načelnik Popović. „Uz profesionalce, ovde tokom letnjih meseci gase i sezonski vatrogasci. To su, de fakto, nezaposleni članovi dobrovoljnih vatrogasnih jedinica ili studenti koji se angažuju tokom ta četiri meseca. Činjenica je da imaju 50 odsto plate profesionalnog vatrogasca, a leti rade isti posao. To nije u redu.“

I tehnika se, dodaje, finansira selektivno, a prosek ne pokazuje stvarno stanje stvari. „Vatrogasci su u velikim gradovima bolje opremljeni, situacija je loša u manjim mestima, a prosek je na nivou Evropske unije. Svaka opština, grad i županija mora da izdvaja određeni deo za tu svrhu, ali tamo gde su budžeti mali, za vatrogasce nema dovoljno  novca. Država pomaže samo onim gradovima i opštinama koje imaju osnovane javne vatrogasne jednice“, navodi načelnik za DW.

I zato Centar za mirovne studije (CMS) predlaže jačanje civilne zaštite nauštrb, recimo, nabavke nove ratne eskadrile. „CMS već godinama upozorava na to da se, dok se insistira na razvoju oružanih snaga i policije, potpuno zanemaruje sistem civilne zaštite u Hrvatskoj. Upravo zbog toga smo ovih dana u Hrvatskoj svedoci skandaloznih situacija gde ljudi velikog srca – od profesionalaca, do volontera – gase požare bez adekvatne opreme, bez dovoljno vatrogasnih vozila i u potpuno neprimerenim uslovima. Istovremeno, Vlada Republike Hrvatske razmatra kupovinu borbenih aviona, ponovno brkajući bezbednosne prioritete zemlje“, saopštavaju iz te nevladine organizacije.

Waldbrände in Kroatien Split

Apokaliptične fotografije Splita

Kanaderi ili borbeni avioni?

Oni dodaju i to da je pre nekoliko dana usvojena Strategija nacionalne bezbednosti koja samo načelno govori o segmentu civilne zaštite, te da je jedino konkretno povećanje sredstava koje Strategija predviđa vidljivo samo za oružane snage – i to čak dva posto BDP. „Danas je jasno da su Hrvatskoj trenutno potrebniji kanaderi i vatrogasna oprema, nego borbeni avioni“, kažu iz Centra.

Ali načelnik Hrvatske vatrogasne zajednice Željko Popović ne smatra da je to rešenje: „Posebne jedinice Civilne zaštite nisu potrebne jer su vatrogasci, Crveni krst i Gorska služba spasavanja u stvari operativne snage u sistemu Civilne zaštite. U slučaju takvih nesreća, uključuju se sve operativne snage. Naravno da bi i pre toga trebalo pripremati i opremati taj sistem“, ukazuje načelnik.

Premijer Plenković koji je do sada možda najotvorenije izrazio neslaganje s politički bliskom predsednicom, ima godinu dana za pripremu sistema za novu sezonu. Ovogodišnja vatra je, nesumnjivo, progutala i deo njegovog političkog sjaja u takozvanim bastionima HDZ-a i oko kojih su sada zgarišta. Ipak, trebalo bi računati i na kratko pamćenje hrvatskih građana. Kada splasne ogorčenost i kroz pepeo izbije trava, ako je suditi po već viđenom, malo ko će da razmišlja o nekim budućim požarima koji će vatrogascima ponovo da donesu kratkotrajnu titulu „jedinih i pravih heroja“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video

Reklama