„Političari štete privrednim odnosima Srbije i Hrvatske“ | Politika | DW | 06.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Tribina

„Političari štete privrednim odnosima Srbije i Hrvatske“

Kada se uruše odnosi dve zemlje privreda je prva koja pokušava da ih normalizuje. No loše politike u svemu ne vide priliku za boljitak građana, kažu učesnici rasprave o hrvatsko-srpskim ekonomskim odnosima.

„Ekonomski odnosi Hrvatske i Srbije dobri su i sve su bolji. No, ne zahvaljujući, već uprkos političarima.“ Zaključak je to rasprave „Hrvatsko srpski odnosi iz ekonomske perspektive" koju je pod pokroviteljstvom fondacije Friedrih-Ebert u Zagrebu organizovalo Srpsko kulturno društvo Prosvjeta.

Odnose Srbije i Hrvatske ilustruje činjenica da se podaci njihovih zavoda za statistiku o ulaganjima i trgovinskoj razmeni potpuno razlikuju. A te brojeve političari tumače kroz prizmu ekonomskog nacionalizma i dominacije. Osim toga, takvi podaci su beskorisni, čulo se na tribini, zbog različitih metoda knjiženja, ali i činjenice da novac u uslovima globalizovane ekonomije ima i različite pasoše.

Daleko od visoke politike, hrvatska i srpska privreda davno su shvatili upućenost jedne na drugu. Usprkos brojnim preprekama, Mesna industrija Pivac tako zadnjih 7 godina posluje u Srbiji, posebno nakon ulaska trgovačkog lanca Lidl u tu zemlju. Poslovanje u Srbiji slično je poslovanju u Hrvatskoj pre ulaska u EU, tvrdi Miljenko Pivac pa objašnjava da je za izvoz u Uniju dovoljna otpremnica dok se za Srbiju sprovodi nadkontrola.

Srbi poznaju i vole hrvatske proizvode

„Izvoz nam raste na proizvodima kao što su dalmatinski pršut ili dalmatinska pančeta, a zbog problema sa svinjskom kugom, raste potreba za svežim mesom u Srbiji koja je zanimljiva svim normalnim hrvatskim privrednicima. Na tom najvećem tržištu bivše Jugoslavije ne moram objašnjavati što je dalmatinski pršut. U Nemačkoj moram objašnjavati razlike u odnosu na italijanski ili španski pršut", navodi Pivac uz tvrdnju da, kada se za to stvore uslovi, želi da ulaže i u Srbiju.

„Trenutno nije vreme za veća ulaganja. Sada je to vrlo politizovano. Uticaj politike u Srbiji je jako visok. Ne osećam se komotno s političarima ni s jedne ni druge strane, jer zbog jeftinih političkih bodova stvaraju haos za privredu", objašnjava Pivac navodeći primer hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović koja je svojevremeno bila „neprijatno iznenađena“ činjenicom da je u paketima koje je delila dečjim vrtićima bila i čokolada proizvedena u Srbiji. Ta ideja je, smatra Pivac, došla iz ekstremno desnih krugova. „Što dalje politika bude stala od privrede, pa makar i komentarima, to je bolje za sve“, zaključuje ovaj hrvatski privrednik koji je nedavno preuzeo fabriku slatkiša Kraš.

Hrvatska je preskupa za ulaganja

Rukovodilac centra za regionalnu saradnju iz Privredne komore Srbije, Aleksandar Radovanović, kaže da s druge strane srpski privrednici imaju osećaj zatvorenosti hrvatskog tržišta po pitanju plasmana roba, ali i ulaganja. „Imali smo pokušaje investicija, ali bili su bezuspešni. Razlozi su ekonomski, neekonomski i politički“, navodi pa sve ilustruje visokim PDV-om i visokim porezom na dobit u Hrvatskoj. Samim time, čulo se u Prosvjeti, uz visoke troškove radne snage u Hrvatskoj, Srbiji se više isplati da ulaže u Makedoniji, Albaniji ili Crnoj Gori.

Dakako, ne treba zanemariti ni probleme čiji izvor nije u ovim zemljama. Na primer, kilometarske kolone šlepera koje sporo i mučno ulaze u Hrvatsku posledica su rigoroznih kontrola osmišljenih u Briselu i činjenice da se u blizini propisanih prelaza za određene robe s druge strane nalaze migrantski kampovi, objasnio je Goran Masnec, viši stručni savetnik u Hrvatskoj ekonomskoj komori. No hrvatskim firmama je, kaže Masnec, Srbija izuzetno zanimljiva za ulaganja, jer, uz sve sličnosti koje nas vežu, ta zemlja ima ključ za tržišta zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza koja su Zagrebu relativno nedostupna.

Socijalna distanca postoji

Masnec, koji je deceniju vodio predstavništvo HGK u Beogradu upozorava i na indikativnu činjenicu: „Deset godina sam u Srbiji slušao kako treba težiti uravnoteženju robne razmene. Bilo mi je to čudno, jer srpska strana to nikada nije tražila od Rusa, Slovenaca, Austrijanaca s kojima je imala puno veći deficit robne razmene."

Socijalna distanca koju Hrvati osećaju prema Srbima i obrnuto, delimično je razumljiva nakon ratnih zbivanja, no vreme je da se ona razgradi, čulo se na tribini. To je pak posao političara o kojima se nije čula baš ni jedna lepa reč, a nisu bili pošteđeni ni mediji. Borbu srpskog i hrvatskog preduzetnika oko preuzimanja Kraša, upozorava Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, mediji su predstavili kao pravi rat.

„U Hrvatskoj se pisalo kako Srbin pokušava da osvoji Kraš. To se smatra nacionalnom pobedom. A firma je registrovana na Kipru. S druge strane, srpski tabloidi su pisali kako hrvatski nacionalisti ne dopuštaju Srbinu da kupi hrvatsku kompaniju. To je bilo šizofreno i oslikava u kakvom ambijentu živimo“, navodi Ćulibrk koji dodatno narušavanje odnosa očekuje i zbog predizbornog vremena.

„Neka se političari pomaknu u stranu"

„U Srbiji posluje oko 200 kompanija iz Hrvatske. Pametno su postupili što nisu menjali brendove koje su kupovali. Srpskim građanima zbog toga uopšte ne pada na pamet da Štarkovu čokoladnu bananicu proizvodi Emil Tedeski. Srbin uzima Smoki kao srpski proizvod. Da mu neko kaže da je to hrvatski proizvod, osetilo bi se u prodaji", kaže Ćulibrk pa i on ponavlja da bi sve bilo lakše kada bi se političari povukli u stranu.

„Već godinama slušamo srpskog predsednika kako priča o suficitu s Hrvatskom i Hrvate kako pričaju o izvoznom suficitu sa Srbijom. I službene statistike to tvrde. Možda bi trebalo razmisliti o tome da se jedni podaci pokazuju institucijama, a po drugima se posluje", upozorava Ćulibrk na mogući problem pa zaključuje: „Možda su suficitu koji postoji na papiru doprinele hrvatske kompanije koje posluju u Srbiji. Ali to srpski zvaničnici nikada neće reći."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM