Političke reforme u Kini?

U otvorenom pismu Stalnom komitetu Svekineskog narodnog kongresa, intelektualci su zahtevali da vlada ratifikuje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji je potpisan 1998. Hjuman rajts voč (HRW) kaže da je to jak signal, ali da ne treba očekivati promene u Kini.

Svake godine, pred sednicu parlamenta, podnose se peticije sa zahtevima za promenama u zemlji. U poslednjem u nizu otvorenih pisama, preko 100 kineskih intelektualaca - među njima, pravni stručnjaci, ugledni mislioci i političari - pozvali su Stalni komitet Narodnog kongresa da ratifikuje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima.

„Uoči otvaranja 12. narodnog kongresa Republike Kine, kao i dok se nova kineska vlada priprema da stupi na scenu“, piše na početku pisma, „mi kao građani Kine svečano i otvoreno predlažemo da Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima bude ratifikovan, u cilju daljeg promovisanja i uspostavljanja principa ljudskih prava i ustavnosti u Kini.“

Ovaj međunarodni pakt je potpisan od strane vlade u Pekingu u oktobru 1998., ali tek treba da bude ratifikovan. Jedan od potpisnika pisma, politički naučnik Vu Kiang, kaže da je krajnje vreme da se to dogodi. "Ako Narodni kongres ne ratifikuje sporazum u narednom petogodišnjem periodu - onda se pozicija Kine kao sile sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN mora ozbiljno preispitati“

Jak signal, prerano za promene

Komentarišući otvoreno pismo više od 100 kineskih državljana upućeno Narodnom kongresu, Vencel Mihalski, šef nemačkog ogranka HRW kaže: "To je jak signal. Ljudi koji su se tamo potpisali rizikuju mnogo. Mi znamo iz iskustva da kineska vlada čini sve što može da spreči takva pisma. I to je zapravo šamar za tajnu službu, jer je njen zadatak da spreči tako nešto. Ipak, potpisnicima je uspelo da objave pismo. Tu su i neki zvaničnici iz partije i vojske. Time je sve i značajnije."
Upitan da li to budi nadu da se bliži vreme za političke reforme u Kini, Mihalski kaže: "Ne, to bi bilo suviše rano."

Postavlja se pitanje šta bi kinesko rukovodstvo moglo da uradi da poboljša stanje ljudskih prava i građanskih sloboda? Mihalski kaže: "Prvo treba da reformiše svoju reformu ljudskih prava, po kojoj su ljudska prava prihvatljiva, ali samo ako su korisna za državu. Drugo, trebalo bi ukinuti cenzuru, praćenje interneta, kao i suzbijanje protesta. U Kini dnevno ima od 250 do 500 protesta na kojima učestvuje od 10 do 10.000 ljudi. Dakle, vidimo jačanje građanskog protesta, ali i jačanje suzbijanja ovih protesta. Takvi protesti se sve više komuniciraju na internetu. Zato istovremeno imamo pooštravanje cenzure interneta i brutalnost obračunavanja bezbednosnih agencija i sudstva, koje takve ljude osuđuje na duge kazne zatvora."

Autorke: Zara Berning / Dijana Roščić

Odg. urednica: Ivana Ivanović