Političari u BiH moraju prestati sa igrama!

DW: U više gradova u BiH, došlo je do građanskih nemira. U Tuzli gori zgrada kantonalne vlade. Demonstranti su nasilno ušli i u zgrade vlada u Sarajevu i Zenici. Kako vi, kao bivši visoki predstavnik i medijator za BiH, gledate na ove događaje. Da li se ovakva vrsta bunta u BiH mogla predvideti?

Kristijan Švarc Šiling: Jeste. Prema mom mišljenju to se odavno moglo predvideti. Međunarodna zajednica je sve to ignorisala. Rezultat svega može biti poguban.

Demonstranti su osiromašeni građani, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Oni su, međutim, potpuno neorganizovani. Može li iz svega ovoga nastati narodni pokret, koji je u stanju da promeni zemlju na bolje?

Iz svega toga bi mogao da nastane istinski pokret, u BiH ima i dovoljno oružja. A kada siromaštvo pređe određenu granicu, kada penzioneri ne dobijaju više penzije, kada nastavnici, profesori i policajci sastavljaju kraj sa krajem onda može doći do stvaranja nasilnog pokreta. A da li će on dovesti do pozitivnih ili negativnih promena u BiH potpuno je nepredvidivo.

Vidite li neku političku alternativu koja bi se mogla moći na čelu demonstranata?

Teško. Ali do rešenja bi moglo doći samo ako bi se političari preko noći suočili sa realnošću u zemlji i prestali sa svojim igrama.

Do sada se protesti odvijaju uglavnom u Federaciji BiH. U Banjaluci oni protiču samo sporadično. Zbog čega ćute osiromašeni u RS i da li bi se protesti mogli preneti i na RS?

Federacija BiH je u demokratskom smislu dalje odmakla od RS, ona je u naprednijem stadijumu. U njoj vladaju veće slobode i postoji pluralizam mišljenja. U Republici Srpskoj imamo posla sa blažom diktaturom, gde se ljudi plaše da kažu šta misle. To je razlog što centralnoj vladi u Banjaluci bolje polazi za rukom da drži konce u svojim rukama nego što je to slučaj sa Sarajevom.

Šta bi političari u BiH morali konkretno da urade kako bi smirili stanje u zemlji?

Morali bi da vode drugačiju politiku. Politiku koja služi ljudima, politiku koja odmah ukida stare privilegije, koje su šefovi partija i partijski vrhovi zadržali iz starih vremena pa sve do danas. To međutim zahteva i promenu politike međunarodne zajednice. Sada imamo situaciju kao u Ukrajini. Međunarodna zajednica se iz dubokog sna budi tek kada nastupi kritična situacija u takvim zemljama.

Kako bi međunarodna zajednica trebalo da reaguju sada u Bosni?

Trebalo bi odmah da preuzme odgovornost. Međunarodna zajednica i dalje po Dejtonskom sporazumu ima glavnu odgovornost u BiH. Odbacivati tu odgovornost i govoriti da ona nije potrebna - takva politika se pod hitno mora revidirati. Moraju se preduzeti druge mere koje sežu sve do primene ovlašćena koja proističu iz mandata SB UN. Pre svega mora se uputiti ozbiljna pretnja i reći da je međunarodna zajednica spremna da deluje u BiH. Dok toga svega nema i sve dok se bude govorilo da se radi o pitanjima koje Bosanci i Hercegovci sami moraju da reše - iako smo ih mi, dakle međunarodna zajednica, doveli u takvo stanje da se zemljom gotovo ne može upravljati - tako dugo neće doći do poboljšanja situacije u BiH.

Intervju: Jasmina Rose
Redakcija: Jakov Leon