Polazak u nemačku školu bez znanja nemačkog? | Evropa | DW | 07.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Polazak u nemačku školu bez znanja nemačkog?

Moraju li deca koja u Nemačkoj polaze u osnovnu školu da znaju nemački jezik? Jedan demohrišćanski političar smatra da moraju. I zato ga žestoko kritikuju. Da li je njegov zahtev baš toliko nekorektan?

Pogledajte video 02:45

Za đake prvake u Nemačkoj 2.250 evra!

U Nemačkoj se letnji raspust bliži kraju. U Berlinu i Brandenburgu je nastava već počela; u ostalim saveznim pokrajinama će redom počinjati do početka septembra. Širom Nemačke, u prvi razred polazi oko 700.000 dece.

To su deca koja u pravilu polaze u školu kada napune šest godina. U osnovnoj školi će učiti da čitaju i pišu. Na nastavnom planu su i osnove geografije, istorije i prirodnih nauka, te muzike, umetnosti i sporta.

U državnim školama nastava se odvija na nemačkom jeziku. Za decu koja pre polaska u školu nisu bila u nemačkom obdaništu, a kod kuće ne govore nemački, to je popriličan izazov. Baš kao i za nastavnike. Pogotovo u razredima u kojima ima mnogo dece koja ne znaju nemački. Takva situacija više nije retkost. Između 2013. i 2018. godine, udeo dece stranog porekla u nemačkim školama se sa 6,6 povećao na 11,6 odsto.

Nemački kao strani jezik

U Duizburgu, na primer, prema jednom od najnovijih izveštaja, od 100 đaka-prvaka stanog porekla samo njih osam govori nemački bez greške. Među decom koja su prošle godine pošla u školu u tom gradu, 16 odsto njih nije znalo ni reč nemačkog.

Poslanik Demohrišćana u Bundestagu Karsten Lindeman smatra da takva deca ne bi trebalo da polaze u prvi razred. „Dete koje ne govori i ne razume nemački još nema šta da traži u osnovnoj školi“, rekao je on za dnevnik Rajniše post. On smatra da bi za takve slučajeve trebalo uvesti obavezu predškolskog obrazovanja, a da bi neku decu trebalo i vraćati iz prvog razreda u takva predškolska odeljenja.

Poslanik CDU u Bundestagu Karsten Lindeman

Karsten Lindeman (CDU): Dete koje ne govori i ne razume nemački, još nema šta da traži u osnovnoj školi

Zbog ove izjave, Lineman je zasut kritikama, čak i iz redova sopstvene CDU. Demohrišćanska ministarka obrazovanja Šlezvig-Holštajna Karin Prin nazvala je tu izjavu „populističkom tlapnjom“, a Linemanov zahtev proglasila za „potpuno pogrešan put“. U školsku obavezu se ne sme dirati, naglasila je i opunomoćenica nemačka vlade za integraciju Anet Vidman-Mauc (CDU). No, ona se založila i za uvođenje obaveze testiranja znanja jezika i što ranije primene programa učenja nemačkog.

Lineman je kasnije rekao da se i on upravo za tako nešto založio; da to što određena deca ne mogu da prođu test znanja nemačkog jezika mora imati neke posledice. A ako posledica nema, što znači: ako takvo dete ipak krene u školu, od toga neće imati koristi ni ono ni deca iz porodica u kojima se govori nemački jezik.

I nemačka deca popuštaju

Sindikat nastavnika GEW na to gleda sa malo više nijansi. On smatra da je uzrok problema sve veći nedostatak stručnjaka, te da su nastavnici sve manje u stanju da se nose sa tom vrstom problema. Uz to i sve više nemačke dece ima probleme sa maternjim jezikom, kao što to prenosi Ilka Hofman, ekspertkinja za obrazovanje u pomenutom sindikatu.

Prvaci u jednoj osnovnoj školi u Nemačkoj

Deca jezik uče jedna od drugih

Hofmanova traži da nastavnici dobiju više vremena za nastavu jezika, da se broj učenika u razredima smanji i da se uslovi učenja poboljšaju. Predlog Karstena Linemana da se deca koja ne znaju nemački tek kasnije prime u prvi razred ona smatra izopštavanjem dece i „medveđom uslugom integraciji“. Deca, kako kaže, uče od dece – „pogotovo mala deca; ona uče kroz igru, a ne na klasičnim kursevima nemačkog“.

„To mnogo nervira“

Tako to vide i političari stranog porekla. „Mnogo me nervira kada političari nisu dostojni svoje odgovornosti i kada se ne staraju o onome o čemu bi trebalo da se staraju, a to je rešavanje, a ne stvaranje, problema“, napisala je na Tviteru poslanica Zelenih u pokrajinskom parlamentu Šlezvig-Holštajna, Aminata Ture.

Berlin i hamburg su već našli rešenje: u te dve saveze pokrajine, već dugo se primenjuje testiranje znanja jezika već u obdaništima. Četvorogodišnjaci čije je znanje nemačkog nedovoljno, upućuju se u predškolske razrede. U Berlinu se takav razred pohađa maksimalno 18 meseci i nemački se uči pet dana nedeljno po pet sati na dan.

Dete u osnovnoj školi

Čitanje i pisanje uči se u prvom razredu, treba li i sam jezik?

Doduše, mogu se testirati samo deca koja idu u obdaništa – a to nije obaveza. U Nemačkoj više od 100.000 dece uzrasta između tri i šest godina ne ide u obdaništa. Takva deca u pravilu potiču iz porodica sa malim primanjima, sa niskim nivoom obrazovanja i – sa stranim poreklom.

Dakle, upravo iz onog dela društva kojem su najpotrebniji pomoć i podrška. Posledica je da se i u Hamburgu i Berlinu u osnovu školu upisuju deca koja ne znaju dobro nemački jezik. Socijaldemokrate koje su na vlasti u Berlinu sada nameravaju da poslednju godinu obdaništa proglase obaveznom za svu decu.

To bi bilo korisno ne samo zbog učenja jezika, već i zbog motoričkih sposobnosti dece. Poslednja istraživanja su pokazala da u Berlinu oko 28 odsto đaka-prvaka ima probleme sa grubom motorikom, 31 odsto – sa finom motorikom, a 35 odsto dece ima probleme u kognitivnom razvoju.

Pogledajte video 02:18

Doba krede i dalje traje u nemačkim školama

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video