Poker sa grčkim televizijama | Evropa | DW | 25.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Poker sa grčkim televizijama

Cipras se ne šali: licence za televizijske stanice biće nanovo podeljene. Cilj vlasti je da iz posla isključi sumnjive medijske magnate. Kritičari se pribojavaju da će levičarska vlada tako ućutkati i svoje kritičare.

Jutarnji program Dimitrisa Kamburakisa na televiziji MEGA pravi je magnet za publiku. Voditelj je obično prijateljski nasmejan, ali ni njemu više nije do toga. Kada je nedavno u studiju vodio jednu političku debatu, a gosti počeli da se nadvikuju, Kamburakis je bukvalno lupio šakom u sto i dreknuo: „Pauza, dođavola! Kad nas već zatvarate, hajde da bar ova emisija bude kako treba!“

Najkasnije tada je i širokoj publici postalo jasno da najpopularnijoj grčkoj televiziji preti katanac. MEGA je nastala 1989. kada ju je osnovalo pet najvećih novinskih kompanija u zemlji. Neke od njih do danas su uspešne i proširene na druge branše poput građevine. Sa svega 250 zaposlenih je ova televizija ubrzo po gledanosti prestigla javni servis ERT sa svojih 7.000 zaposlenih. Bio je to početak nastanka raznih privatnih televizija od kojih mnoge pripadaju velikim brodovlasnicima.

Privatne televizije kod gledalaca i oglašivača često uživaju veći ugled nego državna televizija. Za leve političare iz Sirize su ovi mediji međutim oduvek bili simbol mutne veze politike i bogatih „plemića“. Pre nego što je u velikom stilu došao na vlast januara prošle godine, tadašnji šef opozicije Aleksis Cipras ukazivao je na „trougao sramotnog preplitanja politike, banaka i medija“. On kaže da je sistem jednostavan: političari podstiču banke da medijskim magnatima daju povoljne kredite, a onda se medij političarima i bankama oduži naklonjenim izveštavanjem.

Samo četiri licence

„Zaista, ova optužba se ne može sasvim odbaciti“, smatra Jorgos Plejos, profesor medijskih nauka na Univerzitetu u Atini. „Jer kako inače objasniti da mnoga medijska preduzeća beleže finansijske gubitke i uprkos tome dobijaju kredite od banaka iako ne nude sigurnost da će pozajmljeno vratiti“, pita se Plejos u razgovoru za DW.

Kako bi se to izbeglo, državni sekretar Nikos Papas – čovek od velikog poverenja Aleksisa Ciprasa – namerava da iznova podeli televizijske licence. Ili, bolje reći, da ih dodeli po prvi put u Grčkoj. Jer do sada je sedam televizija sa nacionalnom pokrivenošću dobijalo privremene dozvole po smešnim cenama, pa su onda te dozvole uvek iznova produžavane. To je trik vladajućih garnitura, smatra Plejos: „Time država zapravo vrši pritisak na medije. Po meni država dela kao najveći kapitalista u zemlji: prvo, određuje pravila igre, drugo, velike građevinske firme žive od unosnih državnih tendera.“

Pravila koja Papas namerava da uvede predviđaju samo četiri televizijske licence, početna cena za njih iznosi po tri miliona evra, mediji koji konkurišu moraju imati najmanje 400 zaposlenih i obznaniti ko su im vlasnici i deoničari. Prethodne sedmice je Vlada objavile da svega sedam televizija uopšte ispunjava uslove, a među njima nije MEGA. Nove licence će biti podeljene najranije u avgustu. Javnost se pita – zašto samo četiri licence? Premijer Cipras je u intervjuu za TV Skaj rekao: „Grčko tržište reklama teško je 200 miliona evra godišnje. Koliki su troškovi jedne televizije koja emituje celodnevni program i zapošljava određeni minimalni broj ljudi? Otprilike 50 miliona evra. Zato se dele samo četiri licence.“

Pravne nedoumice

Matematički je Cipras verovatno u pravu. Ali je novi zakon problematičan s medijske i političke tačke gledišta, kaže profesor Plejos. Tržište bi trebalo da odluči koliko televizija može da opstane, a ne država, navodi on. Veruje da krizno grčko tržište ionako oglašavanjem ne može da održava u životu više od dve velike privatne televizije. „Politika bi trebalo da uspostavi transparentna pravila igre i da se onda povuče. Ukoliko to ne uradi, nastaje utisak da navija za neke televizije, da svaka vlast hoće da podeli licence prema političkim kriterijumima“, kritikuje ovaj stručnjak za medije.

I pojedini političari vladajuće Sirize traže izmene u procesu licitacije. Stručnjak partije za kulturu Dimitris Sevastakis rekao je nedavno da možda nije uputno da se broj licenci ograniči na četiri. Pravnik i evropski parlamentarac Kostas Hrisogonos čak upozorava svoje partijske drugove da će najviši upravni sud Grčke verovatno oboriti novi pravilnik o licencama. Na upit DW-a, odgovara lakonski: „Imamo sudove, pa neka oni odluče.“

Udruženje privatnih televizija u saopštenju piše da proces licitacije ne odgovara ni grčkom ustavu ni evropskom pravu. To se udruženje poziva čak na navodno protestno pismo resornog evropskog komesara Gintera Etingera koje je upućeno Atini. Ali državni sekretar Papas demantuje. Kaže, Etinger jeste pisao, ali ne o licencama već o procesu digitalizacije televizije.