Pohlepa Fejsbuka za podacima | Mozaik | DW | 30.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pohlepa Fejsbuka za podacima

Korisnici Fejsbuka moraće da stave na raspolaganje još više ličnih podataka. To se može prihvati ili prestati da se koristi ta mreža. Sve je jasnije da je korišćenje Fejsbuka „ugovor sa đavolom“, smatra Matijas fon Hajn.

"Du bist nicht der Kunde der Internetkonzerne, du bist ihr Produkt". So hat es Internetpionier Jaron Lanier auf den Punkt gebracht. Diese Kernbotschaft verkündet auch schon die Titelseite seines Buches "Wem gehört die Zukunft?". Darin analysiert Lanier - im vergangenen Jahr immerhin Träger des Friedenspreises des deutschen Buchhandels - die aktuellen Trends in der Netzwerkökonomie. Ergebnis: Der Trend geht im Zeichen von "Big Data" in Richtung Totalüberwachung und weiterer kommerzieller Ausbeutung. Facebook befeuert diesen Trend jetzt mit seinen neuen Geschäftsbedingungen.

„Ti nisi korisnik internet-koncerna, ti si njihov proizvod.“ Tako je stvar, i to dobro, opisao pionir interneta Džeron Lanije. Tu ključnu poruku šalje i naslovna strana njegove knjige „Kome pripada budućnost?“ (Who Owns the Future?) U toj knjizi Lanije, prošlogodišnji dobitnik Mirovne nagrade nemačih knjižara, analizira aktuelne trendove u internet-ekonomiji. Rezultat je sledeći: trend se razvija u stilu „Big Data“, u smeru potpune kontrole i daljeg komercijalnog eksploatisanja. Fejsbuk taj trend dodatno pojačava svojim novim uslovima korišćenja.

Kad smo kod budućnosti: očekivanjima od budućnosti trguje se na finansijskim tržištima, a ona vrednost Fejsbuka procenjuju na gotovo 200 milijardi dolara, 65 odsto više nego pre godinu dana. Na berzi su očigledno čvrsto uvereni da će Fejsbuk da vlada velikim delom budućnosti. To im se ne može zameriti, jer Fejsbuk je prošle godine ostvario dobitak od oko tri milijarde američkih dolara zahvaljujući reklamama – personalizovanim reklamama, usmerenim tačno prema određenim klijentima, a sve prema podacima o osobinama korisnika dobijenim preko algoritama Fejsbuka. Ti podaci jesu tajna, ali mnogo toga se može zaključiti već samo na osnovu onoga na šta korisnici Fejsbuka „lajkuju“, pokazalo je ovog januara objavljeno istraživanje naučnika sa univerziteta Stenford i Kembridž.

„Lajkovi“ otkrivaju ličnost

Deutsche Welle Chinesische Redaktion Matthias von Hein

Matijas fon Hajn, DW

Američko-britanski tim razvio je algoritam prema kojem se, nakon analize 100 do 150 klikova na dugme „lajk“ (Sviđa mi se), dolazi do pouzdanijih informacija o karakteru nekog čoveka, nego što ih ima njegov bračni partner. Pri tom nas Fejsbuk nas ne poznaje samo po klikovima na „lajk“. Mi na svoj profil stavljamo informacije, fotografije, šaljemo poruke, pišemo o svojim strastima i interesovanjima. Gotovo 900 miliona korisnika svakodnevno se brine za to da im profili budu stalno aktuelni, a oko milijardu i 400 miliona ljudi je najmanje jedanput mesečno na toj društvenoj mreži. Ali Fejsbukovu pohlepu za informacijama ne može da zadovolji čak ni ta, prilično velika količina ličnih informacija. Ta društvena mreža sada uvodi nove Uslove korišćenja. Najvažnija novina jeste to da Fejsbuk želi da zna šta korisnici interneta rade i kad nisu na Fejsbuku. I Fejsbuk želi da zna gde se mi zaista nalazimo u realnom životu – jer četvrtina korisnika odlazi na tu mrežu uz pomoć pametnih telefona“. A što bi imalo veće izglede na uspeh nego da nas obasipaju reklamama firmi koje su baš u našoj blizini?

„Jedi ili umri“

Novim pravilima Fejsbuka pozabavio se čak i nemački parlament, Bundestag. U Odboru za zakonodavstvo, poslanici i komesari za zaštitu ličnih podataka kritikovali su Fejsbuk zbog njegovog načina korišćenja podataka korisnika. Ali, Fejsbuk je i ranije pokazivao da je debelokožac kada je reč o sličnim kritikama – uostalom, on nije ništa drugačiji od Gugla i sličnih. Internet giganti navikli su da sami određuju pravila u digitalnom svetu. Nacionalna zakonodavstva ih ne interesuju. Korisniku se, istina, uvek obraćaju drugarski, na „ti“, ali ga za saglasnost ne pitaju. Jedina alternativa jeste: prestati da se koriste te usluge. Što je duže neko bio na nekoj društvenoj mreži, što je više fotografija postavio, što više kontakata tamo ima i neguje, to će teže biti da se napusti mreža. Isto kao što je zavisniku od droge teško da ode od onog ko ga drogom snabdeva. Pa na šta onda čovek da pomisli kad se „drugarski“ stavi pred dilemu u stilu: „jedi ili umri?“ Pa na „Velikog brata“.