Podele u spoljnoj politici EU

Zapravo je bilo planirano da Turska u sredu 26. juna otvori novo poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom. Bio bi to novi momenat u evrointegraciji Turske, s obzirom na to da su razgovori Brisela i Ankare još od 2010. godine na ledu. Pregovori nisu mogli biti nastavljeni zbog previše sporenja, pa je iz EU stigao predlog da se razgovori nastave i to o navodno bezopasnoj temi – regionalnoj politici. Ali u ovom trenutku odnosi Turske i Evrope nisu, moglo bi se reći, nimalo bezopasni.

Od eskalacije nasilja na demonstracijama u više turskih gradova i represije kojoj premijer Redžep Tajip Erdogan pribegava u pokušaju da zaustavi proteste, i iz Brisela stižu sve oštrije kritike. U Luksemburgu zasedaju šefovi diplomatija zemalja Evropske unije. Razgovorima prisustvuje i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji je članici tog saveza, Turskoj, poručio „da u skladu sa osnovnim demokratskim principima moga da omogući održavanje mirnih demonstracija, ali i pravo na slobodu izražavanja“.

Nemačka, Austrija i Holandija, mišljenja su da najnovije okolnosti u Turskoj, ne dozvoljavaju nastavak pregovora sa Ankarom, u protivnom bi se razgovori mogli protumačiti kao odobravanje politike turskog premijera.

Bez promena strategije „samo zato što su neki nervozni“

Međutim, tursko pitanje unelo je podele u Evropskoj uniji. U Briselu nema konsenzusa o tome kakvu poziciju zauzeti prema zemlji koja navodno želi u EU. Austrijski ministar Mihael Špindeleger tvrdi da niko ne pokušava Turskoj da zatvori vrata pred nosem. „Ali takođe je važno da se ne zatvaraju oči pred onim što tamo dešava.“ Njegov belgijski kolega Didier Rejnders smatra da bi okolnosti trebalo iskoristiti „u insistiranju na zahtevima u još direktnijim razgovorima sa Turskom.“

Šveđanin Karl Bilt insistira na principijelnosti. On podseća da je politika pristupnih razgovora rezultat dugoročne i uspešne strategije Evropske unije, „koja je kontinentu donela mir i stabilnost.“ Ona ne sme biti dovedena u pitanje, samo zato što su „tamo negde ljudi nervozni“. To ne ukazuje na odgovornu politiku EU, upozorava Bilt.

Neki jednostavno „ne žele“ Tursku

Uprkos čvrstom stavu svoje vlade, šef nemačke diplomatije Gido Vestervele, izražava spremnost na kompromis. Zajednička izjava ministara u korist pregovora sa Turskom nije isključena, ali izgleda da sve zavisi od daljeg razvoja situacije u toj zemlji.

Na visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je da sasluša mišljenje svojih kolega. Zbog toga je u iznošenju svog stava prilično suzdržana. „Uvek sam verovala da je budućnost Turske na nama“, rekla je Eštonova. „Dijalog je najbolja opcija, sve dok je on moguć. Vrlo retko je odbacivanje dijaloga bolje rešenje.“

Njeno posredovanje u potrazi za zajedničkih rešenjem, dodatno komplikuje činjenica da su pojedine članice EU, protiv pridruživanja Turske. To bi se moglo reći i za Nemačku. S obzirom da se bliže izbori i da bi većina građana u Nemačkoj glasalo protiv ulaska Turske u EU, retorika političara u Berlinu, samo je još oštrija nego inače.

Embargo na uvoz oružja u Siriju bolje rešenje?

U Briselu nema jedinstva ni kada je reč o Siriji. Od pre par sedmica, uočljive su i razlike u stavovima evropskih zemalja o tome da li bi sirijske pobunjenike trebalo naoružati ili ne. Velika Britanija i Francuska insistiraju na prekid embarga. Druge članice EU, poput Austrije ih oštro kritikuju. Ministar Špindeleger traži objašnjenje za takve zahteve, jer je Evropska unija, unija mira i ne bi trebalo da podržava nijednu stranu u konfliktu.

Luksemburžanin Žan Aselborn veruje da je embargo na uvoz oružja urodio plodom i navodi da su svi te politike držali, još od samog početka, u Siriji ne bi bilo zločina. I nemački ministar Vestervele sumnja u opravdanost u „zaokretu evropske politike“ prema Siriji. „Mi tu zemlju nećemo dovesti do trajnog mira i demokratije, vojnim rešenjem.“

Drugim rečima, i u rešavanju sirijskog problema, Evropska unije deluje bespomoćno. Vlade zemalja EU polažu veliku nadu u mirovnu konferenciju, koja će biti održana u Ženevi. Doduše, još uvek je neizvesno, da li će ona uopšte biti upriličena.

Autor: Kristof Hazelbah / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković