Podele na samitu EU oko vladavine prava | Evropa | DW | 22.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Podele na samitu EU oko vladavine prava

Na samitu šefova država i vlada zemalja-članica Evropske unije ocena vladavine prava u Poljskoj izaziva podele. Varšava ne popušta, a Angela Merkel još jednom pokušava da posreduje.

Angela Merkel iza sebe ima preko sto ovakvih samita u Briselu, a ovo je verovatno njen poslednji. Ona još jednom mora da preuzme ulogu posrednika i isceliteljke krize. Biće teško, jer je vladavina prava temelj EU, a spor sa Poljskom trese te temelje.

„Pravna država je suštinsko dobro Evropske unije“, rekla je nemačka kancelarka na početku samita i dodala da se mora naći način da se postigne dogovor. Pritom nastaje utisak da su se obe strane ukopale na svojim pozicijama.

-pročitajte još: Oštra debata o vladavini prava u Poljskoj u Evropskom parlamentu

Poljska je nepomirljiva

Dugogodišnji posmatrači se sećaju godine 2004. kada je Poljska pod premijerom Jaroslavom Kačinjskim do te mere nepopustljivo pregovarala o poljskom pristupu Uniji, da su iznervirani šefovi država i vlada morali da u brojnim noćnim sednicama razrade kompromise. Kačinjski trenutno sedi „u drugom redu“ iza vlade u Varšavi, ali njegov premijer Mateuš Moravjecki u Briselu pokazuje istu nepopustljivost.

„Nismo saglasni sa sve većim prenošenjem nadležnosti na institucije EU“, rekao je on, dodavši da Brisel želi da odlučuje o stvarima za koje nije nadležan. Doduše i on je rekao da bi trebalo pronaći neko rešenje, ali to jedva da je ublažilo utisak o sporu. Poljski premijer je odmah potom rekao da Poljska neće dozvoliti da je ucene. On ucenom naziva pretnju Brisela da će obustaviti isplatu evropskih sredstava Varšavi.

Početkom ove nedelje poljski premijer je slično nastupio i u Evropskom parlamentu, braneći odluku poljskog ustavnog suda da stavi poljske zakone iznad evropskih. Varšava tumači zajedničke pravne tekovine tako što tvrdi da evropski zakoni važe samo u onim specifičnim oblastima u kojima su države izričito prenele nadležnosti na evropski nivo. Moravjecki osporava Evropskom sudu pravo da sudi o statusu demokratije u državama koje sačinjavaju Uniju.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki

Poljsku je, kao što se i očekivalo, podržala Mađarska. „Mi kujemo savez i borimo se zajedno“, rekao je Viktor Orban, čovek koji je kumovao „iliberalnoj demokratiji“. Poljska je, prema Orbanu, dobra zemlja kojoj ne bi trebalo uvoditi sankcije. Orban je dodao da linija razdvajanja u Evropi ide između „zemalja sa razumom i bez njega“. A spor sa Poljskom je nazvao „lov na veštice“.

-pročitajte još: Zašto Poljaci vole EU, a glasaju za Kačinjskog?

Borbene zemlje Beneluksa

Holanđanin Mark Rute zastupa odlučnu konfrontaciju: „Moramo da pokažemo jasan stav prema Poljskoj. Samo je pitanje kako da dođemo do njega“, rekao je on početkom samita. Rute je pitanje nezavisnosti pravosuđa u Poljskoj doveo u direktnu vezu s plaćanjem iz briselskog budžeta: „Teško je zamisliti da novi veliki budžet treba biti dostupan Poljskoj, a da to pitanje nije rešeno“. Poljska očekuje 20 milijardi evra za obnovu posle pandemije. Pitanje je kako Brisel može da kontroliše namensko trošenje novca, a da pritom u Poljskoj postoje samo sudovi odani vladi.

I belgijski premijer Aleksander de Kro opominje Poljsku da mora da se pridržava pravila kluba čiji je član. Irski premijer Mihal Martin razočaran je produbljivanjem spora s Poljskom i nada se nekom rešenju.

Francuska kao druga po snazi zemlja Unije za sada je uzdržana. Francuski predsednik Makron je uoči samita razgovarao sa svojim poljskim kolegom u četiri oka, zahtevajući rešenje u skladu s evropskim principima. On ne želi da se potpuno raziđe sa Poljskom jer Francuska u januaru preuzima predsedavanje Unijom.

U svakom slučaju, to je kriza koju će Angela Merkel ostaviti u amanet svom nasledniku, koji će od samog početka upoznati strahotu dubokih podela u Evropi.

Proevropski protesti u Varšavi: i u samoj Poljskoj nisu svi zadovoljni kursom vlade Moravjeckog

Proevropski protesti u Varšavi: i u samoj Poljskoj nisu svi zadovoljni kursom vlade Moravjeckog

Da li preti Polegzit?

Poljski premijer je odlučno odbacio tezu da Poljska želi da istupi iz EU, ali analitičari kažu da je u pogledu dubine spora u pitanju najveća kriza Unije od Bregzita.

Konzervativna poslanica Evropskog parlamenta i bivša evropska komesarka, Danuta Hibner, rekla je u jednom intervjuu da bi moglo doći do situacije „da dođe do referenduma ili da vlada promeni pravnu regulativu pa parlament može da odlučuje o članstvu“. Ona je rekla da je poljska vlada politički već okrenula leđa Evropskoj uniji.

I Pjotr Buras iz Evropskog saveta za spoljne poslove izražava bojazan da bi poljsko ponašanje moglo da promeni karakter EU i da podrije njene temelje. On kaže da je u toku „test da li će pravni sistem u kojem nema nezavisnosti pravosuđa biti tolerisan u EU“. Buras opominje da bi Evropa morala da pokaže odlučnost pre nego što bude prekasno, pošto poljska vlada u parlamentu već predlaže nove zakone, kao što je zakon o LGBTQ-zajednici koji će dodatno zaoštriti spor sa Briselom.

Nejedinstvo i u energetskoj i klimatskoj politici

Mateuš Moravjecki je rešio da svima pokvari raspoloženje do kraja, kada je na samitu doveo u pitanje evropski paket za borbu protiv klimatskih promena. Rekao je da će on dodatno opteretiti potrošače energije. Poljska i dalje intenzivno koristi ugalj i svoje vrlo sporo odustajanje od tog energenta naplaćuje velikim sumama od Brisela. Moguće je da Poljska i taj paket želi da raspakuje.

Vicoke cene benzina i drugih energenata ugrožavaju mnoge u Evropi

Vicoke cene benzina i drugih energenata ugrožavaju mnoge u Evropi

Generalno, zemlje-članice hoće da zaštite svoje građane od naglog rasta cena energije, ali EU predlaže da se to uradi putem socijalne pomoći kao u Španiji i Francuskoj. Dalekosežnije predloge, kao onaj koji je došao iz Španije, da EU u ime svih zemalja kupuje energiju i da je centralno uskladišti, naišli su na odobravanje na jugu Evrope, ali su naišli i na odbijanje Nemačke. Dok se Berlin relativno dobro obezbedio dugoročnim ugovorima, drugi su izloženi brzom rastu cena.

-pročitajte još: Da li ćemo uskoro uopšte moći da platimo energente?

Ali to su normalne razlike u stavovima unutar Evropske unije koje se mogu prevazići. Doduše, energetska politika je u nadležnosti zemalja-članica, ali bi pojačanom saradnjom u toj oblasti države okupljene u EU imale bolju pregovaračku poziciju naspram Rusije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu