Podela Belgije?

Leterme je u proteklih nekoliko meseci pokušao da stvori koaliciju četiri stranaka iz redova demohrišćana i liberala iz Flandrije i Valonije. Najvažnija tačka spora u pregovorima bila je takozvana državna reforma kojom bi regije dobile više autonomije ali imale i manje obaveza na području finansijske solidarnosti među jezičkim zajednicama.

Od insistiranja na više samostalnosti profitirala bi pre svega relativno bogatija Flandrija koja traži veći manevarski prostor oko određivanja poreza koji plaćaju preduzeća. Valonci odbacuju takvu ideju jer strahuju da bi njihov ekonomski slabiji južni deo zemlje time dodatno izgubio.

Za Letermea preduslovi za stvaranje efikasne vlade su jasni odgovori na sporna pitanja između Flamanaca i Valonaca. Leterme je istakao kako “Belgiji i njenim građanima treba snažna i energična vlada”. Nastaviti sa pregovorima pod datim okolnostima ne bi bilo pošteno, dodao je Leterme uz uverenje da je neophodna i državna reforma.

Medutim, mnogi komentatori u Belgiji smatraju da je i sam Leterme zapravo razlog zašto nije došlo do formiranja nove vlade. Flamanac Leterme je izgubio poverenje Valonaca kada je prošle godine frankofonim Belgijancima rekao da “intelektualno nisu u stanju da nauče holandski”. Ovaj flamanski politicar dodatno je dolio ulje na vatru kada je ovoga leta umesto belgijsku otpevao francusku himnu (La Marseillaise).

Kriza vlade koja se nastavlja dodatno potkrepljuje spekulacije o mogućoj podeli Belgije na flamanski i na valonski deo, kao što je to bio slučaj sa Čehoslovačkom. Međutim, takva podela u ovom trenutku nije realna, jer ne postoje jasne podele jezičkih granica. Osim toga tu je i glavni grad zemlje – Brisel koji ima većinsko frankofono stanovništvo, a geografski se nalazi usred flamanskog govornog područja.