Pod maskom etničkog konflikta | Politika | DW | 24.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pod maskom etničkog konflikta

Vođa pobunjenika u Južnom Sudanu Rik Mačar negira odgovornost za masakr u gradu Bentiju. Misija UN međutim tvrdi da su njegovi sledbenici ciljano poubijali pripadnike etničke grupe.

Da li su u Južnom Sudanu jedna na drugu krenule dve velike etničke grupe s ciljem da se uzajamno iskorene? Nakon sukoba između predsednika Salva Kira i njegovog bivšeg zamenika Rika Mačara u januaru, koji je eskalirao u brutalno nasilje sa hiljadama mrtvih, došlo je do radikalizacije dveju etničkih grupa.

Prema navodima Misije Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu (UNMISS), pobunjenici pod vođstvom Rika Mačara su u gradu Bentiju protekle sedmice upali u jednu džamiju, crkvu i bolnicu gde su ubili više stotina civila. Samo u džamiji je izvršen masakr nad 200 ljudi.

Rebellen ethnische Massaker in Südsudan

Civili kao žrtve krvavih sukoba u Južnom Sudanu

Mnogi od njih pripadaju etničkoj grupi Dinka, čiji je pripadnik i predsednik Južnog Sudana i Mačarov rival Salva Kiir. Rik Mačar je s druge strane pripadnik etničke grupe Nuer. Istovremeno su tinejdžeri, koji pripadaju etničkoj grupi Dinka, napali kamp UNMISS, u kojem su pretežno bili smešteni pripadnici etničke grupe Nuer. Ubili su najmanje 50 ljudi i oko stotinu ranili.

Sara Tangen iz predstavništva nemačke fondacije „Fridrih-Ebert“ u Ugandi, koja je takođe zadužena i za Južni Sudan, kaže da se ipak ne radi o etničkom konfliktu između Dinka i Nuera. Uzrok nasilja je po njenom mišljenju politički sukob. „Politička lojalnost je u Južnom Sudanu povezana sa etničkom pripadnošću. Zato se etnička dimenzija konflikta teško može odvojiti od političkog rivalstva“, kaže Sara Tangen za Dojče vele. „Etnički elementi veoma brzo mogu da se aktiviraju i upotrebe za političke i ekonomske interese. Zato se oni veoma često i rado zloupotrebljavaju, što se može videti na primeru mnogih zemalja u kojima su zabeleženi takvi konflikti. A to se sve radi bez da se imalo obraća pažnja na patnje civilnog stanovništva“, dodaje Sara Tangen.

Uzrok sukoba nije mržnja između etničkih grupa

Südsudan UN-Camp in Bor

Kamp UN u Boru, Južni Sudan

Sara Tangen, dakle, uzrok konflikta ne vidi u neprijateljstvu između etničkih grupa, već u neprijateljstvu koje vlada među političkim vođama. Tu opet preovladavaju ekonomski interesi. Radi se o pristupu velikim zalihama nafte na severu zemlje. Južni Sudan je itekako upućen na prihode dobijene prodajom nafte. Cilj pobunjenika jeste da taj izvor prihoda padne pod njihovu kontrolu.

Između obe etničke grupe postoje doduše animoziteti. Etnička grupa Nuer oseća se zapostavljenom u odnosu na nadmoćne Dinke. To se vidi prilikom dodele političkih funkcija ili zemljišta za ispašu. Ipak, Ulrih Delijus iz Društva za ugrožene narode, takođe veruje da konflikt ne počiva na mržnji između etničkih grupa. Ali, na osnovu krvavog konflikta, pripadnici jedne etničke grupe su pripadnike druge identifikovali kao počinioce. Zato se sada čini da je reč etničkom konfliktu, kaže Delijus. Posledica svega jeste da samo zahvaljujući svojoj etničkoj pripadnosti, pripadnici jedne etničke grupe mogu da očekuju zaštitu. Ona dakle dolazi samo od pripadnika iste etničke grupe. To pojačava definisanje preko isključivo sopstvene etničke grupe i identifikaciju s njom.

Mačar se predstavlja kao pomiritelj

Südsudan UN-Camp in Bor

Plavi šlemovi optužuju pobunjenike za masakr u Bentiju

Vođa pobunjenika Rik Mačar je pre nekoliko sedmica za Dojče vele rekao da je Južni Sudan sa više od 60 etničkih grupa „pluralistička zemlja“ i nastavio: „Mi želimo da ih približimo kako bismo imali stabilnu i održivu državu“. Sara Tangen smatra da se radi o veštom retoričkom manevru, zamišljenom kako bi se umirio Zapad i dodaje: „Ne verujem da on ima interes da pomiri etničke grupe“. Da ima, on bi na početku krvavog konflikta signalizovao spremnost na razgovore, kako bi prekinuo spiralu nasilja i odmazde. „Ali on je postupio upravo suprotno“, naglašava Sara Tangen iz fondacije „Fridrih-Ebert“.

U međuvremenu, predstavnici kako južnosudanske vlade tako i pobunjenika, stigli su u susednu Etiopiju. Oni bi sada u Adis Abebi trebalo da ponovo nastave pregovore, prekinute prošlog meseca. Nekakav napredak nije verovatan jer strane u sukobu ne mogu da postignu dogovor ni o tačkama o kojima bi trebalo da se pregovara. Afrička Unija dala im je rok do 30. aprila.

Autori: Katrin Mataj / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković