Pobuna u Ingušetiji
14. oktobar 2018.
Ingušetija retko dospe u vesti, a kada i dospe onda je to mahom zbog većeg suseda – sestrinske republike Čečenije. Tako je i ovih dana. Više od nedelju dana traju protesti u Magasu, malenom administrativnom centru Ingušetije. Razlog nezadovoljstva je uspostavljanje nove unutarruske granice ka susednoj Čečeniji.
Neki analitičari vide sličnosti sa godinama raspada Sovjetskog Saveza i lociraju u maloj provinciji na severu Kavkaza potencijalni veliki problem za rusko rukovodstvo.
Sporni dogovor
Tokom sovjetskih vremena su Čečenija i Ingušetija bili jedna autonomna republika. Nakon raspada SSSR je Čečenija proglasila nezavisnost koja je ugušena u krvavom ratu. ingušetija je, naprotiv, uvek ostala odana Moskvi. Danas su obe oblasti autonomne republike, ali između njih do sada nije postojala administrativna linija.
To sada treba da se promeni. Lideri dve republike sa muslimanskim življem – Ramzan Kadirov iz Čečenije i Junus-Bek Jevkurov iz Ingušetije – krajem septembra su potpisali sporazum o protoku administrativne granice i poslali ih u parlamente na ratifikaciju. Iako su najavljene ravnomerne razmena teritorija, kartografi tvrde da će Čečenija dobiti 26 puta više zemlje nego Ingušetija.
To izaziva nezadovoljstvo u Ingušetiji. Demonstracije u kojima učestvuju hiljade ljudi je podržao i Ustavni sud Ingušetije i – što je za Rusiju skoro nezamislivo – delovi lokalne policije. Očevici prenose da je lokalna policija čak štitila demonstrante od eventualnih represalija policijskih jedinica koje su pristigle iz drugih delova zemlje. Možda je upravo to razlog što protesti traju danima bez razbijanja. Glavni zahtev nezadovoljnika je da se poništi doneti sporazum o administrativnoj granici.
Nejasno je zašto se sada žurilo da se povuče linija dve između dve sestrinske republike. U javnosti ima špekulacija o nalazištima nafte koje navodno čečenski vođa Kadirov želi da ugura sa svoje strane granice.
Jekatarina Sokirjanskaja, šefica Centra za prevenciju konflikta u Sankt Peterburgu, veruje da Kadirov naprosto želi da proširi svoju moć na Ingušetiju. Ona nezadovoljstvo Inguša objašnjava strahom naroda jer njihova mala domovina može postati još manja. Ingušetija ima nešto više od 400.000 stanovnika i površinu manju od teritorije grada Beograda.
Strah od Kadirova
Ima još razloga za protest. U ruskim državnim medijima se dešavanja u Magasu jedva pominju ili se ne pominju uopšte. Da bi dospeli do šire javnosti, neki lideri Inguša su doputovali u 1.800 kilometara daleku Moskvu kako bi pred kamerama opozicione televizije Dožd održali neku vrstu konferencije za štampu.
Poruka je bila da Inguši ne žele da njihova mala republika liči na Čečeniju. „I pored svih mana koje ima Jerkurov, kod nas u republici postoji sloboda mišljenja“, rekao je Magomed Mečalo koji živi na granici sa Čečenijom i strahuje da bi njegovo selo moglo da pripadne susednoj republici. „Mogu da na Fejsbuku napišem šta hoću i da se sutra probudim živ i zdrav. U Čečeniji to nije moguće.“
Ramzan Kadirov ima imidž maltene srednjevekovnog vladara. Opozicija ne postoji u Čečeniji, aktivisti za ljudska prava su ućutkani ili proterani.
Neki posmatrači podsećaju da su slični etnički konflikti značili i početak kraja Sovjetskog Saveza. Ingušetija je 1992. vodila kratki rat sa Severnom Osetijom, ruskom republikom u kojoj većinu čine Oseti. „Sovjetski vladari su tada odbijali da prihvate mogućnost da narod može da počne pobunu“, kaže politikolog Ivan Preobraženski. „Na kraju su etnički konflikti ubrzali raspad SSSR.“
Rusija je, naravno, još daleko od takvog scenarija. Nema sumnje da se iz Moskve stanje pomno prati, ali za sada nema mešanja. Ustavni sud Ingušetije je odlučio da pitanje granica mora na referendum. Sada su na potezu politička rukovodstva u Magasu i – Moskvi.