Pobuna farmera: Mnogo stoke, previše azota | Evropa | DW | 14.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Holandija

Pobuna farmera: Mnogo stoke, previše azota

Poljoprivrednici u Holandiji podigli su bunu suočeni sa planovima vlasti o smanjenju emisija azota. Stočarima to izgleda kao ultimatum: ili drastično smanjite broj grla, ili prodajte imanje.

Protesti na drumovima

Protesti na drumovima

„Mislim da postoji agenda da Holandija postane drukčija zemlja. A farmeri su smetnja na tom putu“, kaže Ad Baltus (52) koji drži oko 130 krava muzara u blizini Alkmara na severu zemlje.

„Žele da promene krajolik. Više prirode, više solarnih panela. Treba im zemlja da grade stanove, industriju. A tu zemlju mi poljoprivrednici treba da im damo“, ubeđen je Baltus.

Dok ga pas prati u stopu, farmer pokazuje gazdinstvo na kojem radi skoro četiri decenije. Kaže, ne podržava nasilje na protestima, ali razume bes. I sam je na demonstracijama.

Ad Baltus na svom imanju

Ad Baltus na svom imanju

Sve se vrti oko azotnih jedinjenja poput amonijaka. Ima ga u đubrivima, ali šteti vazduhu, vodi i tlu, i naposletku raznolikosti vrsta.

Agrarna velesila

Malena Holandija ima daleko najveću koncentraciju stoke u EU. Pola zemlje je pod usevima i pašnjacima i, uz naprednu tehnologiju, ova zemlja je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih dobara na svetu, iza Sjedinjenih Država.

Poljoprivreda i hortikultura čine deset odsto nacionalne ekonomije i 17,5 odsto izvoza (65 milijardi evra godišnje).

Prema računici Ministarstva poljoprivrede, čak 46 odsto emisija azota dolazi od poljoprivrede, posebno proizvodnje mesa i mleka. Azota nema samo u đubrivu, već i u izmetu krava, svinja i ovaca.

Ekološki aktivisti kažu da se ugrožavanje vrsta već vidi golim okom – u poljoprivrednim krajevima sve je više recimo koprive, kojoj ne smeta toliko kiselo i azotno tlo, a sve manje retkih vrsta vodozemaca ili puha orašara.

Kiselo tlo znači manje kalcijuma, a manje kalcijuma znači slabiju ljusku jajeta kod recimo crne senice. Zato ove ptice imaju problema sa potomstvom.

Posle godina pritisaka iz EU, kao i presude evropskog i domaćeg suda, vlasti u Hagu su u junu predstavile radikalne predloge da se razračunaju sa krizom. Trebalo bi prepoloviti emisije azota do 2030. godine.

Mnogi će propasti

U pojedinim regionima poljoprivredni proizvođači bi trebalo da obore emisije do 70 odsto, posebno u zonama zaštićenim programom EU „Natura 2000“. Za mnoge farmere to znači radikalnu promenu ili čak gašenje. Vlada je opredelila 25 milijardi evra za smanjenje emisija ili otkup farmi, ali još nije jasno koliko bi farmeri pojedinačno dobijali.

„Iskreno rečeno, neće svi poljoprivrednici moći da nastave sa poslom“, saopšteno je iz Vlade u junu, što je izazvalo pobune na ulicama.

Blokada jednog logističkog centra kod Cvolea

Blokada jednog logističkog centra kod Cvolea

Za Nastasju Erlemans iz Svetskog fonda za zaštitu divljine (WWF) kriza je „rezultat trideset godina nečinjenja uprkos svim naučnim upozorenjima“. „Kao društvo smo dozvolili da se etablira nakaradni sistem proizvodnje hrane“, navodi ona za DW, „i sada smo odgovorni da farmerima ponudimo alternative.“

Krave nisu mačke

Proizvođač mleka Baltus je još dobro prošao – na njegovom gazdinstvu emisije azota treba da se obore za 12 odsto. Kaže, koštaće ga para, ali ne namerava da proda porodično imanje koje posluje oko dva veka.

„Moji preci su radili drukčije“, kaže nam. „Generacija posle mene isto radi drukčije, nadam se – bolje.“

Neki pak moraju da smanje emisije za čak 95 odsto, što je praktično nemoguće, a da posao ostane isplativ.

Među kreativnim rešenjima je da se krave hrane sa manje proteina, ili da naprosto duže budu na poljima. Jer, kada tamo vrše nuždu, to je daleko bolje nego kada to rade u štali gde se mešaju urin i izmet. A to je pogubni azotni koktel.

Najveća gustina stoke u Evropi

Najveća gustina stoke u Evropi

Naučnici su čak pokušavali da nauče krave na „toalet“, to jest da obavljaju nuždu na jednom mestu. „Krave nisu toliko pametne“, kaže Baltus o propaloj ideji.

Cela EU gleda u Holandiju

Iako je Holandija rekorder jer je isuviše stoke na maloj površini, azotna zagađenja su problem i drugde u Evropi, kaže nam Jan Viljem Erisman, profesor na Univerzitetu u Lajdenu. Recimo dolina reke Po u Italiji, Bretanja u Francuskoj, kao i delovi Danske, Irske i Velike Britanije.

Masovni protesti u Holandiji bi možda mogli da se ponove i drugde, s obzirom da se granice štetnih emisija odnose na celu EU.

U Belgiji dobro motre na susedstvo. U regionu Flandriji već planiraju da smanje broj svinja za 30 odsto do 2030. godine. Vlasti nude farmerima za otkup 150 evra po prasetu i 855 evra po krmači.

„Sve zemlje bi trebalo da imaju politike kako bi zadovoljile ciljeve EU u emisiji azota“, kaže profesor Erisman, stručnjak za ekološku održivost.

Holandska vlada je tek skicirala pravac. Ali sada na lokalnim samoupravama ostaje da ga sprovedu u delo. Poljoprivrednici su još na barikadama, već su bili blokirani autoputevi i aerodromi, kuća nadležne ministarke prskana stajskim đubrivom, policija i vojska su bile u punoj ratnoj opremi.

Ali, mnogi poljoprivrednici se još nadaju kompromisu i opstanku posla. Kako nam kaže jedan farmer: „Kad jednom zatvoriš gazdinstvo, ono se više neće vratiti.“ Nažalost po njega i druge, možda je upravo to ideja vlasti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.