Pobijte kriminalce!

Meksička organizacija za ljudska prava ProDH je sve iznela na videlo: Crno na belo u jednoj naredbi visoki oficir meksičke vojske piše svojim jedinicama: "Ubijte kriminalce čim padne mrak." Naredba je izdata 11. juna prošle godine. Ubrzo potom je u mestašcu Tlatlaja ubijeno 22 civila "u oružanom sukobu", kako je tvrdila meksička vojska.Ali ima preživelih, svedoka koji govore o noći kad je počinjen maskr. Polako, istina izlazi na videlo: mnogi od navodnih članova bande su se već bili predali, ali su ih vojnici jednostavno likvidirali.

Među njima je bila i petnaestogodišnja ćerka jedne preživele. "Želim pravdu", kaže majka. "To ne sme ostati nekažnjeno. Nema pravde jer se bojimo da progovorimo. Ali ja se više ničega ne bojim. Želim da odgovorni budu kažnjeni. Vojska je ubila moju ćerku. Zašto?"

Svedočanstvo i dokaz masakra

Klara Gomez se bori sa suzama u zaštićenim prostorijama organizacije za ljudska prava nazvane po svešteniku Miguelu Prou, likvidiranom u Meksiku 1927. godine. Mesecima je potajno davala informacije samo pojedinim novinarima, ali sad po prvi put javno traži pravdu za ubistvo svoje ćerke. Humanitarna organizacija joj je osigurala pravnu pomoć, jer meksička država do sad toj ženi nije pomogla, niti njene izjave prima ozbiljno.

Klara Gomez zna i da je mesto zločina u Tlatlaji bilo manipulisano- njenoj mrtvoj ćerki je stavljeno oružje u ruku. Tako se to vidi i na fotografijama mesta "sukoba". Ali vojnici nisu previše pazili na detalje: Oružje se nalazi u levoj ruci Klarinekćerke, koja je bila bila desnoruka.

Godinu dana posle toga se vodi istraga protiv osam pripadnika meksičkih oružanih snaga, ali samo zbog "disciplinskih propusta". Direktor humanitarne organizacije, Mario Patron, kaže: "Naredba je glasila da ih ubiju. Zato ne tražimo samo da se na odgovornost pozovu vojnici koji su neposredno učestvovali u tom nedelu, nego da se istraži i odgovornost vojnih institucija. Konkretno, to znači čitav komandni lanac, takođe i odgovorni na samom vrhu."

Slaba policija, jaka vojska

Ali kako je uopšte bilo moguće da se izda takva naredba? Od kako je Meksiko 2006. objavio rat organiziovnom kriminalu, na ulice je izvedeno više od 40 000 vojnika kako bi preuzeli zadatke često nepouzdane i potkupljive policije. UNi su već odavno kritikovale teške povrede ljudskih prava koje čine meksički vojnici, a nevladine organizacije u Meksiku zvone na uzbunu. Jer Tlatlaja nije usamljen slučaj.

"Slučaj Tlatlaja je simptom koji pokazuje koliko je slaba naša država", kaže Ernesto Lopez Portiljo iz instituta Insyde. "Vojska ne jača pravnu državu nego je slabi. Država je u klopci i ne zna šta da radi. Policija postaje sve slabija, a vojska širi svoj uticaj. Ko će na kraju imati kontrolu? Veoma zabrinuti."

Jedini izlaz je vojnike opet vratiti u kasarne i sprovesti korenitu reformu policijskih snaga. Sve to ne donosi mnogo dok odgovorni ostaju nekažnjeni. Kazna za odgovorne u slučaju masakra u Tlatlaji - bio bi makar početak.