Počinje Bugarska posle Borisova? | Evropa | DW | 10.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbori

Počinje Bugarska posle Borisova?

Na izborima u nedelju bi Bugari mogli da podare poverenje protestnim partijama, koje bi najradnije da dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova strpaju u zatvor. Ali, ovo nije prvi put da je Borisov iznad političkog ambisa.

Da se kvalitet demokratije meri brojem izbora, Bugarska bi ove godine stajala izvrsno. U nedelju (11. jul) ponovo se bira parlament, nakon što izbori od aprila nisu iznedrili vladajuću koaliciju. U septembru Bugari biraju i predsednika.

Prošle nedelje su bili i lokalni izbori u Blagoevgradu na jugozapadu zemlje, a opozicija se nada da su oni vesnik promena. Naime, tamo će novi gradonačelnik biti Ilko Stojanov iz protestne partije „Ima takvih ljudi“ koju predvodi televizijski voditelj i šoumen Stanislav Slavi Trifonov.

 Stanislav Slavi Trifonov

Stanislav Slavi Trifonov

Ta stranka je, iako nedavno osnovana, u aprilu osvojila 17,4 odsto glasova i tako pomrsila konce konzervativnoj partiij GERB dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova. U parlament su ušli i „Demokratska Bugarska" (9,3%) i „Uspravi se! Mafija napolje!“ (4,6%). Oni su profitirali od masovnih protesta prošlog leta, kada su građani prebacivali Borisovu korupciju i veze sa mafijom.

No niko nije mogao da formira većinu, pa se zato izbori u nedelju ponavljaju.

„U igri je ni manje ni više nego pitanje kako može da se sprovede promena vlasti nakon skoro dvanaestogodišnje vladavine premijera Borisova“, kaže nam Vesela Černeva, direktorka Evropskog saveta za međunarodne odnose u Sofiji.

„Radi se o prelasku iz Borisovljeve stabilokratije – lične vladavine obeležene ekonomskom i spoljnopolitičkom stabilnošću, ali i korupcijom i zloupotrebom moći – na reformsku vladu“, dodaje Černeva.

Izbori u znaku protesta

U Bugarskoj u kampanji skoro nikakvu ulogu ne igra poražavajuća situacija sa vakcinacijom protiv korone, gde je zemlja na samom začelju EU. U žiži su teme poput korupcije, reforme pravosuđa, zaštite životne sredine, kao i odsustvo državnog plana kako i gde da se upotrebe pare iz fonda EU za jačanje ekonomije nakon udara pandemije.

Spoljnopolitički, opet se priča o ruskom uticaju, ali i o identitetu, jeziku i navodnoj „krađi istorije“ od strane Makedonaca. Zvanična Sofija i dalje blokira početak pregovora Skoplje sa EU. Razrešenje je ostavljeno za dane posle izbora.

 Parvan Simeonov

Parvan Simeonov

„Izbori su sasvim u znaku protesta protiv Borisova", kaže Parvan Simeonov, direktor bugarske podružnice instituta za istraživanje javnog mnjenja Galup.

Pre godinu dana su izbili masovni protesti u Sofiji i drugim gradovima. Građani su tražili ostavke Borisova i njegovog republičkog tužioca Ivana Geševa, prebacujući im korupciju, političku bahatost i rušenje pravne države.

Predsednik zemlje Rumen Radev – stari politički protivnik Bojka Borisova – isposlovao je da zemlju posle aprilskih izbora vodi prelazna Vlada koja od tada pronalazi dokaze za korupciju bivših vlasti. Navodno su samo za opravke u akumulacionim jezerima stotine miliona evra nestale u nepoznatom pravcu.

Prelazni ministar unutrašnjih dela Bojko Raškov tvrdi da je protestni pokret stavljen na mere prisluškivanja, i to po naređenju tužioca Geševa. Kao povod iskorišćena je tobožnja sumnja da se protestima planira „prevrat“.

Omladina se zainteresovala za politiku

Predstavnici demonstranata stoga traže da se formira anketni odbor, možda i povede sudski proces protiv Borisova. „Najvažniji faktor izbora jesu upravo protesti, krcati emocijama, i visok stepen politizacije prevashodno omladine koji je iz toga proizišao", dodaje Parvan Simeonov.

Iako misli da je duh vremena na strani novih, protestnih partija, a da će birači još žešće kazniti i Borisovljeve konzervativce i socijaliste, Parvan Simeonov kaže da je „nejasno“ da li protestne stranke mogu da iznedre parlamentarnu većinu i funkcionalnu vladu.

„Borisova ne treba otpisivati! Već je 2013. bio u slučnoj situaciji, pa je posle godinu dana ponovo bio u sedlu. Njegova stranka GERB je proteklih godina faktički bila državna partija, i još je jaka na lokanom nivou, u državnoj upravi i privredi“, dodaje Simeonov. „Doduše, istrošio se domaćinski stil politike Bojka Borisova."

Čak i ako Borisov definitivno ode u opoziciju, Vesela Černeva ne očekuje odmah med i mlako. „Prelazak u post-Borisov eru biće obeležen nestabilnošću i promenama većine u parlamentu. Posle dvanaest godina Borisova, to je neophodno kako bi se pokrenule reforme.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu