Požar stigao do kontaminiranog područja!
11. avgust 2010.
Iako su u početku tvrdile suprotno, ruske vlasti su danas potvrdile da je požar koji danima hara u Rusiji zahvatio i kontaminiranu oblast u blizini Černobila.
Od jula se požar proširio na ukupno 3900 hektara zemljišta koje je klasifikovano kao radioaktivno konatminirano, objavili su danas saradnici Zavoda za zaštitu šuma.
Požar je zahvatio ovaj region još u petak!
Takođe je objavljeno da se od prošlog petka u regionu Brjansk velike površine nalaze u plamenu. Ovaj region je teško kontaminiran u nuklearnoj katastrofi reaktora u Černobilu pre 25 godina. U tom regionu 6. avgusta je zabeleženo 28 požara na 269 hektara zemlje.
Rusko Ministarstvo za vanredne situacije je stalno opominjalo da bi požar mogao da se proširi i na ova područja. Početkom ove nedelje predstavnici ministarstva su demantovali da postoje požari u Brajnsku.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu bio je nedavno neuobičajeno otvoren kada je rekao da u regionu Brjansk postoji povećana opasnost da se zapale zemljište i šuma koji su kontaminirani u nuklearnoj katastrofi u Černobilu.
„U slučaju da se na tom prostoru proširi požar, oslobodiće se ne samo uobičajeni zagađivači nego i radiaoktivni elementi. Upravo zato smo povećali nadzor nad tim prostorom", kaže Šojgu.
Reč je o lako zapaljivoj materiji
Nije potrebno puno da se kontaminirano zemljište zapali. Dovoljna je samo refleksija sa nekog stakla ili neoprezno odbačena upaljena cigareta. Rizik je ogroman, kaže i Nikolaj Šmatkov iz Svetskog fonda za zaštitu prirode:
„Radioaktivne čestice se dugo zadržavaju u šumama. Najčešće se nalaze u suvom drveću, slomljenim granama, tresetu ili borovim iglicama, koje se skupljaju po zemlji. Sav taj meterijal je lako zapaljiv“.
Putem dima radioaktivne materije, poput cezijuma 137, koji se nalazi na šumskom zemljištu i veoma sporo prodire u dublje slojeve zemlje, mogu se dići u vazduh.
„U slučaju da se zapali šuma, oblaci prašine i čađi, koji sadrže radioaktivne čestice, mogu se podići u gornje slojeve atmosfere i raširiti se. Garež i pepeo može na taj način dospeti do naselja i zbog toga predstavlja veoma veliku opasnost.“
Upozorenja su stizala sa svih strana
Upravo iz tog razloga je Svetski fond za zaštitu prirode od ruskih vlasti zahtevao da se ne koncentrišu samo na najvažnije strateške objekte poput vojnih postrojenja ili objekte za nuklearna istraživanja poput Sarovskog u Nižnji Novgorodu. Nikolaj Šmatkov kaže:
„Ozračene šume moraju biti pod neprestanim višegodišnjim nadzorom. Neophodno je pronaći razumne mere zaštite od požara. Ove šume ni u kom slučaju ne smeju da se zapale. Radioaktivne čestice moraju ostati na zemlji.“
Iskustvo pokazuje da se oblaci pepela, prouzrokovani požarom, retko popnu tako visoko da bi vetar mogao da ih odnese do srednje Evrope i Nemačke. To je, međutim, slaba uteha za tromeđu Rusije, Ukrajine i Belorusije - koje su već pogođene katastrofom u Černobilu.
Autor: Stefan Lak / Željka Bašić Savić
Odgovorni urednik: Dijana Roščić