Početak kraja, starih dobrih razglednica!

Sa preseljenjem administracije u Berlin, Bon je izgubio epitet turističke atrakcije. Ipak, činjenica da je u ovom gradu rođen jedan od najuticajnijih kompozitora Ludvig van Betoven, reka Rajna, ali i brojni istorijski događaji i dalje privlače turiste. Turiste, koji sve manje, ali ipak i dalje, šalju razglednice.

Razglednica je jedan od najuticajnijih medija moderne vizuelne kulture i komunikacije. Prva razglednica u Nemačkoj pojavila se davne 1874. godine. Prvi veliki događaj zabeležen i na razglednicama bila je Velika skupština katolika u Nemačkoj 1900. godine, a dve godine kasnije i poseta nemačkog cara Vilhema Prvog.

Interesantno je da je Nemačka nekada imala najrazvijenije tržište razglednica - tačnije do Drugog svetskog rata. Jedna od najprodavanijih u to vreme bila je ona kojom je osvedočena i poseta Adolfa Hitlera Bonu. U Bonu, koji je upravo posle rata postao glavni grad Nemačke, razglednice su bile izuzetno popularne. Među 10.000 različitih razglednica, najpopularnije su oduvek bile i ostale one sa likom i rodnom kućom kompozitora Ludviga van Betovena, kojih je do sada urađeno 140 različitih tehnika. Iris Telen, iz Turističkog centra u Bonu o tome kaže:

„Motivi na razglednicama Bona koji danas dominiraju, bili su prisutni na razglednicama i ranije. Pre svega to je Betoven. Takođe, tražene su i razglednice sa fotografijom zgrade rezidencije predsednika Federalne Republike, ali i one na kojima su predstavljene moderne visoke zgrade.“

Velika katedrala Minster i zgrada Univerziteta često se mogu videti na razglednicama. Dok je Bon bio glavni grad ljudi su najviše kupovali razglednice na kojima su bile prikazivane državne institucije. A, osim istorijskih ličnosti i zgrada, ovo parče kartona oduvek su krasile i fotografije reke Rajne, naročito slikane noću, i Kenedijev most, koji je do sada ukrasio 500 različitih razglednica, kaže Gabrijel Vifer, iz gradskog arhiva u Bonu. Jedan od likova, doduše kamenih, koji je bio prisutan na razglednicama, jeste i takozvani „Mali čovek ispod mosta“, koji Bonjane seća na vreme kada je došlo do nesporazuma oko izgradnje mosta sa žiteljima susednog Bojla.

Budući da u Bonu već dve decenije nema državne administracije, što je rezultiralo i znatno manjim brojem turista, i potražnja za ovim parčetom hartije je drastično smanjena. Tome dodatno doprinosi i vrtoglav razvoj i uticaj modernih tehnologija - naročito među mladima. Oni umesto, kako ih nazivaju, “staromodnih razglednica“, češće šalju elektronske razglednice, putem Interneta. U turističkom centru u Bonu su uhvatili korak s vremenom i napravili set baš takvih – virtuelnih razglednica, sa identičnim motivima. Ipak, one će, strahuje Gabrijel Vifer za 20-ak godina u potpunosti zameniti obične razglednice.

„Mislim da je ovo početak kraja običnih razglednica. Mislim da će one koje su danas najpopularnije ostati, ali da će se sve drastično promeniti na štetu razglednica.“

Još jedan važan momenat. Razglednicu je nemoguće poslati bez poštanske markice. Ovih dana se u Bonu može dobiti markica sa likom još jednog istaknutog kompozitora, Roberta Šumana, a u čast obeležavanja 200 godina od njegovog rođenja. Betoven na aversu, Šuman na reversu, prava inspiracija, još samo da se napiše poruka i pošalje.

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: Jakov Leon