Plodni razgovori BiH, Hrvatske u Briselu | Politika | DW | 20.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Plodni razgovori BiH, Hrvatske u Briselu

Dogovori EU, Hrvatske i BiH oko režima transporta robe preko buduće granice EU i BiH protiču uz razumevanje svih strana. Brisel poziva BiH da požuri sa ispunjavanjem uslova neophodnih za izvoz domaćih proizvoda u EU

Velika doza političke dobre volje i razumevanja međusobnih interesa zaslužna je što je većina pitanja koja su bila na dnevnom redu prvog trilateralnog sastanka EU, Hrvatske i BiH rešena i dogovorena. Na sastanku Evropske komisije sa delegacijama BiH i Hrvatske u Briselu razmotrene su promene koje će između dve zemlje nastati ulaskom Hrvatske u Uniju evropskih zemalja, počev od pitanja specifičnih graničnih prelaza za živu stoku, zatim inspekcijskih prelaza za voće i povrće, kao i pitanja prolaska kroz Neum, korišćenja Luke Ploče i rešenja spajanja severne teritorije Hrvatske sa Dubrovačkom županijom.

Außenminister Bosnien und Herzegowina sowie Kroatiens, Zlatko Lagumdzija und Vesna Pusic in Brüssel (19.09.2012) Copyright: DW/M. Maksimovic

Zlatko Lagumdžija und Vesna Pusić

Za BiH nije sporno povezivanje Hrvatske teritorije, ali je neophodno uvažiti i princip da BiH zbog takvog rešenja ne treba da se deli ili odvaja od EU, smatra šef diplomatije BiH, Zlatko Lagumdžija: „Za nas takođe nije sporno, kao što ni za Hrvatsku nije sporno da BiH treba da ima pristup otvorenom moru i da se uvaži njen suverenitet.“

Evropska komisija finansiraće u tu svrhu i studiju izvodljivosti, na kojoj će raditi stručnjaci i iz Hrvatske i iz BiH, a koja bi trebalo da proceni najracionalnije rešenje povezivanja hrvatske teritorije, bilo to mostom, koridorom ili trajektima

Rešenja u interesu i Zagreba i Sarajeva

Außenminister Bosnien und Herzegowina sowie Kroatiens, Zlatko Lagumdzija und Vesna Pusic in Brüssel (19.09.2012) Copyright: DW/M. Maksimovic

Prvi trilateralni pregovori EU, BiH i Hrvatske

I dok je ovaj posao još u pripremi, u Briselu je naglašeno da je najvažnije da se prvo izvrše one pripreme koje će omogućiti da se zemlje i njihove granice prilagode na novi režim, koji će postojati od ulaska Hrvatske do ulaska i BiH u EU. Dok se za prolaz građana gotovo ništa neće menjati, privrednike očekuju nove procedure:

„Kamioni će se pečatiti u Metkoviću i tako imati skraćenu proceduru. Razgovarali smo i da se isti kriterijum za prolaz robe kroz neumski koridor koristi i kad se procenjuje i dogovara sa BiH prolaz robe kroz Hrvatsku koja se uvozi u BiH“, izjavila je ministarka spoljnih poslova Hrvatske, Vesna Pusić. Ona kaže da će granični prelazi biti gotovi na vreme, da će biti nadgledani i od strane hrvatskih i BiH službenika, a da je Hrvatska za prilagođavanje granica šengenskim kriterijumima od Evropska komisije dobila oko 100 miliona evra.

Prelaza za robu će biti, čeka se odgovarajući standard proizvoda

Sa druge strane od naročitog interesa za BiH predstavlja mogućnost izvoza i uvoza preko Luke Ploče na način, prema rečima ministra Lagumdžije, koji bi tu luku otvorio „kao luku BiH privrede, bez ograda koje imaju druge luke EU“. Lagumdžija dodaje da je za BiH važno i da su njeni interesi, kada su u pitanju granični prelazi za robu tzv. BIP-ovi, naišli na razumevanje i Zagreba i Brisela: „Dogovorili smo se da se pored Bijaće na jugu i prelaza u Gradišci i Izačić kao prelaz uključi u sporazum. I da se mogu rešiti i tri prelaza, za nas veoma bitna, sa fitosanitarnom zaštitom za voće i povrće.“

U Evropskoj komisiji pozvali su BiH da ubrza radove na pristupnom putu za novi prelaz Metković 2. Istovremeno Evropska komisija kaže da će nastaviti da pomaže BiH na putu usklađivanja zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane, veterine i fitosanitarnih poslova. Brisel poziva BiH da ubrza procedure neophodne da bi se dostigli evropski standardi koji bi omogućili izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda životinjskog porekla u EU.

U Evropskoj komisiji su najavili i da će se novi sastanak trilaterale EU, Hrvatska i BiH održati početkom decembra.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Ivana Ivanović