Plenković vozi sredinom puta, Srbiji gromoglasno ignorisanje | Politika | DW | 07.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Plenković vozi sredinom puta, Srbiji gromoglasno ignorisanje

Hrvatski građani uglavnom su zadovoljni rezultatima izbora – najgore je, kažu, izbegnuto, a u Sabor će ući moderne i liberalne politike koje iduće četiri godine mogu da izrastu u krupne igrače. A za region – ništa novo.

Čini se da HDZ koja je osvojila 66 mandata, ima saborsku većinu. Kako je saopšteno, obavljen je i prvi krug pregovora s osam manjinskih poslanika, te po jednim poslanikom HNS i Reformista. Tako bi Andrej Plenković uskoro trebalo da se zaputi na Pantovčak po funkciju mandatara koju bi formalno trebalo da mu potvrdi predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

U regionalnoj i evropskoj perspektivi to znači nastavak aktuelne hrvatske politike, kaže za DW nezavisni politički analitičar Davor Đenero. „Iduće četiri godine Hrvatska će snažno podržavati Bosnu i Hercegovinu gde god to može, recimo u uspostavljanju dijaloga s Evropskom unijom. Dramatičnih iskoraka neće biti. Crna Gora i Makedonija u evropskom smislu ostaju prioriteti, uz Albaniju i podršku Kosovu. A prema Srbiji će se nastaviti politika gromoglasnog ignorisanja, kako je to definisao jedan diplomata“, kaže naš sagovornik.

Izbeglo se oštro skretanje udesno

Paradoksalno, nakon objavljivanja polovičnih rezultata izlaznih anketa koji su ukazali na potopa SDP, čak je i veliki deo levo orijentisanih birača počeo da navija za HDZ. Pokazalo se da mnogi građani ne žele situaciju u kojoj bi Plenkoviću za sastavljanje parlamentarne većine bio neophodan Domovinski pokret Miroslava Škore, baziran na nacionalističkim i suverenističkim idejama. Hrvatska se, naime, još nije u potpunosti oporavila od kratke vladavine Karamarko-Orešković koja je objavila rat civilnom društvu i za koju se još uvek govori da je „pustila duh ustaštva iz boce“.

-pročitajte još: Tigar je mali, ali budan

Analitičar Đenero Škori, koji sada nema koalicioni potencijal, predviđa propast. „Barem pet mandata s njegove kulise Domovinskog pokreta nisu njegovi i ne verujem da će se Zekanović, Sačić ili Penava povezati u njegov klub. Taj pokret je bio oruđe lojalno Putinovom režimu. Gasprom je kroz njega pokušao da promoviše svoje ekonomske interese u Hrvatskoj i da destabilizuje proevropsku vladu“, tvrdi Đenero. On smatra da je Domovinski pokret pokušao da natera HDZ da se okrene od Plenkovića. „Sada im dolazi na naplatu ruska investicija i nezadovoljstva angažovanih ljudi koji su se nadali kontroli energetskog sektora. Od Škorinog pokreta u kratkom roku neće ostati kamen na kamenu.“

„Od Škorinog pokreta u kratkom roku neće ostati kamen na kamenu“

„Od Škorinog pokreta u kratkom roku neće ostati kamen na kamenu“

S druge strane, Most se, ocenjuje Đenero, iz sindikata načelnika opština dalmatinskog zaleđa pretvorio u klerikalnu stranku koja ima svoju političku nišu, mrežu Željke Markić i njenih organizacija, svoje birače i prostor u civilnom društvu. Zato će, misli, taj nekada nekoherentan pokret opstati kao desna marginalna platforma.

Neočekivani Plenkovićev trijumf

„Plenkovićev uspeh je logičan. Pokazalo se da je tokom mandata uspeo da povuče svoje stranačke kolege iz prostora desnice u desni centar, a na ovim izborima se dokazalo da mu je isto to uspelo i sa biračkim telom“, kaže Đenero.

On podseća da su i oni koji su za vreme prošlog mandata podržavali snažnu centrističku politiku, preferencijskim glasovima lansirani visoko. „Biračko telo je podržalo refokusiranje strategije HDZ. Osim toga, izbori se dobijaju u centru, a ne na levoj ili desnoj margini. Već time što je ignorisao napade s desne margine i fokusirao se na centar, Plenković je obezbedio pobedu.“

Davor Bernardić: Ostavka nakon debakla

Davor Bernardić: Ostavka nakon debakla

Ipak, mnoge je iznenadio dramatičan pad SDP koji je s koalicijom Restart obezbedio samo 41 mandat. Birači su, kaže naš sagovornik, kaznili negativnu kampanju u završnoj fazi, ali i stalne unutarstranačke raskole. „Deo birača je otišao u apstinenciju i rezignaciju, dok je drugi deo odabrao dve nove platforme ’Možemo!’ i ’Pametno’.“ Davor Bernardić je već podneo ostavku na mesto šefa SDP.

-pročitajte još: Dve srpske opcije na izborima u Hrvatskoj

Šta može „Možemo“?

Razočarani SDP-ovci zadovoljni su pozicioniranjem levo-zelene platforme „Možemo!“ kojoj pripada sedam poslaničkih mandata. To su mahom aktivisti i zagovornici levih politika iz civilnog društva koji znaju da vode kampanje i moderno komuniciraju s biračima. Njihov je cilj osvajanje vlasti u Zagrebu i to su jasno ponovili i u izbornoj noći.

„Imaju sjajno umrežavanje s medijima. Do sada nisu bili u prilici da kreiraju javne politike. Deo njih svoju perspektivu vidi u Zagrebu, ali će se neki sasvim jednostavno prilagoditi na parlament, pogotovo oni koji se sistematski bave zaštitom ljudskih prava“, analizira Đenero, ali ipak upozorava: „Ne čini se da je njihov put u Gradu Zagrebu baš tako siguran. Bez uporišta u gradskom prstenu, teško je osvojiti grad.“

Na izbore je izašlo manje od polovine birača

Na izbore je izašlo manje od polovine birača

Milanovićev manevar

Uz sve to trebalo bi ponoviti da je na izbore izašlo samo 47 odsto birača, što je ispod psihološke granice od 50 procenata. Iako su mnogi građani odlučili da ostanu kod kuće, kako se ne bi izložili korona-virusu, njihovu odluku svojim ponašanjem osnažio je i predsednik Zoran Milanović.

Iz mnogima nerazumljivih razloga on je pre početka kampanje objavio da možda neće glasati, jer to nije njegova obaveza, već pravo. Tako javnost po prvi put nije u jutarnjim vestima mogla da vidi predsednika Republike kako na biralištu motiviše građane na učešće u najvažnijem demokratskom procesu.

Zato ne bi trebalo isključiti scenario prema kojem će opozicija, pa čak i predsednik države, iduće četiri godine budućoj Plenkovićevoj garnituri da zamera to da nema legitimitet natpolovične volje birača.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama