Plenković: Doveo sam u Zagreb finale Lige šampiona | Evropa | DW | 20.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska narodna stranka

Plenković: Doveo sam u Zagreb finale Lige šampiona

U Zagrebu se po prvi put održava izborni kongres Evropske narodne stranke. Vladajući HDZ tvrdi da je reč o političkom događaju decenije, ali u javnosti je kongres ipak doživljen kao isključivo stranačka stvar.

Prema najavama i akreditacijama, 26. kongres Narodnjaka trebalo bi da u glavnom gradu Hrvatske okupi više od 2.000 učesnika koji će birati predsednika Evropske narodne partije (EPP), deset potpredsednika, generalnog sekretara i rizničara. Predsednik Saveta Evropske unije u odlasku, Poljak Donald Tusk, tako bi trebalo da preuzme predsedavanje tim stranačkim blokom od francuskog političara Žozefa Dola koji je tu funkciju obavljao od 2013. godine.

Najmoćniji evropski politički blok u Zagrebu će kroz dva dana, osim stranačkih izbora, raspravljati i o borbi protiv klimatskih promena, budućnosti Zapadnog Balkana, digitalizaciji, migracijama, kao i o politikama za mlade. Domaćin i šef HDZ Andrej Plenković onima koji umanjuju značaj tog događaja poručuje da nisu u pravu i kaže da je „doveo finale Lige šampiona EPP u Zagreb“ i da nije slučajno da se sve to događa na 30. godišnjicu osnivanja HDZ.

O klimi i proširenju

Stavljanje klimatskih promena na dnevni red posledica je i trendova i nužnosti. Ta tema je, naime, do sada bila poprilično odbojna konzervativnim politikama, ali stvari se danas i zvanično menjaju. „Između agresivnih politika zelenih, zbog kojih mnogi gube poslove, i industrije, postavićemo se kao neko ko govori o klimatskim promenama. Znamo da se klimatske promene događaju i znamo da bi se protiv njih trebalo boriti. Želimo to da radimo na naš način“, poručio je generalni sekretar EPP Antonio Lopez-Isturiz na uvodnoj konferenciju za novinare u zagrebačkoj Areni. „EPP bi sada trebalo iskreno da kaže koji su smerovi u kojima želi da ide i koje posledice to nosi“, dodao je Žozef Dol ukazujući na društvene promene i potencijalni gubitak radnih mesta kroz borbu protiv klimatskih promena.

Što se proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan tiče, Plenković je istakao da je greška to što nije postignut konsenzus oko otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. „Svi Narodnjaci su bili ’za’. Bizarno je da su dve socijalističke vlade blokirane od dve druge socijalističke vlade. Ideje predsednika Emanuela Makrona vidim u kontekstu želja za poboljšanjem opšteg funkcionisanja EU“, rekao je Plenković o stavovima francuskog predsednika koji se u ovom trenutku protivi daljem širenju Unije.

„Ali član 49 Ugovora u EU kaže da svaka država koja zatraži, može postati članica. Nema te politike ili zaključka koji mogu to pravo da derogiraju. Već sam pregovarački okvir koji se koristi za Srbiju i Crnu Goru ima mogućnost suspenzije svakog poglavlja i vraćanje na već privremeno zatvorena poglavlje“, komentarisao je Plenković odbijenicu koju su Albanija i Severna Makedonija dobile uz najavu da će Narodnjaci u Zagrebu usvojiti rezoluciju kom će ukazati na potrebu razlikovanja trenutka otvaranja pregovora i procesa koji sledi. „Hrvatska je pregovarala 2.096 dana. Srbija je već prošla toliko dana, a nije ni na pola procesa“, ilustruje šef HDZ.

Odlazeći predsednik EPP Žozep Dol

Odlazeći predsednik EPP Žozep Dol

Dolazi Merkel, Orban je „u kazni“

Dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel i nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, glavna su atrakcija skupa. Ali posebno mesto rezervisano je za Volfganga Šojblea, predsednika Bundestaga, kojem bi trebalo da bude uručena posebna nagrada za zasluge tokom ujedinjenja Nemačke.

Osim navedenih, na kongres dolaze i austrijski premijer Sebastijan Kurc, premijeri Bugarske, Letonije, Grčke, Rumunije, Moldavije, Norveške i Irske, kao i predsednici Švajcarske i Kipra. U zagrebačkoj Areni će biti italijanski, ukrajinski i slovenački lideri opozicije Silvio Berluskoni, Julija Timošenko i Janez Janša.

A pošto je njegova stranka Fides u martu suspendovana zbog kršenja demokratskih standarda, pozivnicu za ovaj događa nije dobio mađarski premijer Viktor Orban.

Vučić nedolaskom spasio Plenkovića i Grabar-Kitarović

I jedan nedolazak izazvao je pažnju javnosti. Nedeljama pre samog događaja raspravljalo se o dolasku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ujedno i predsednika Srpske napredne stranke. Iako ga je EPP najavio, Vučić, koji je za hrvatsku javnost persona non grata, posebno u danima obeležavanja pada Vukovara, otkazao je svoje učešće.

„Pojedini krugovi u hrvatskom društvu ne mogu da se naviknu na snažniju ulogu Srbije i na činjenicu da se Srbija ekonomski podiže, a i politički nije više na kolenima“, objasnio je Vučić dodajući da se nije uplašio, ali i da ne želi da svojim prisustvom kvari položaj Srba u Hrvatskoj. Takav scenarij najbolje je što je moglo da se dogodi premijeru i šefu HDZ Andreju Plenkoviću, ali i HDZ-ovoj kandidatkinji za novi predsednički mandat Kolindi Grabar-Kitarović, koju u Hrvatskoj još uvek kritikuju zato što je u februaru 2018. u Zagrebu ugostila svog kolegu iz Srbije.

HDZ je zadovoljan

Ipak, kongres evropskih Narodnjaka najveći odjek u hrvatskoj javnosti izazvao je zbog namere HDZ da deo događaja održi u zgradi Sabora, za šta je EPP bio spreman da plati 10.000 evra. Na to su žestoko reagovali i opozicija i javnost, optužujući HDZ za privatizaciju centra hrvatske predstavničke demokratije. HDZ je saopštio da su Narodnjaci proteklih godina sednice Predsedništva i Skupštine organizovali u dvoranama nacionalnih parlamenata Litvanije, Danske, Finske, kao i u samom Evropskom parlamentu. Na kraju je rukovodstvo ENP odustalo od te ideje koja je ocenjena kao štetna po ugled narodnjaka koji, nakon majskih izbora drže 182 od 751 mandata u Evropskom parlamentu i okupljaju 84 stranke iz 43 države.

Što se samih izbora tiče, hrvatski narodnjaci nisu kandidovali nikoga na neku od navedenih funkcija, pa su sva očekivanja od kongresa svedena na bildovanje ugleda, ali i bilateralne susrete koje bi Andrej Plenković trebalo da održi s uglednim evropskim političarima. To je logičan nastavak, poručuju HDZ-ovci, velikih stranačkih uspeha: izbora nekadašnje ministarke spoljnih poslova Marije Pejčinović-Burić za generalnu sekretarku Saveta Europe i imenovanja evroparlamentarke Dubravke Šuice za potpredsednicu Komisije za demokratiju i demografiju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android