„Plavi anđeo“ i posle 80 godina

„Ja sam od glave do pete stvorena za ljubav,

jer umem samo da volim i ništa drugo“.

Taj stih iz pera kompozitora Fridriha Holendera, proslavio je čuvenu Marlen. Pohotno i zavodljivo je u ulozi Lole očaravala muškarce.

„Muškarci obleću oko mene kao moljci oko svetla,

a kada se opeku, pa, ja tu stvarno ništa ne mogu!“

Film „Plavi anđeo“ sniman je po romanu Hajnriha Mana „Profesor Unrat“, koji se bavi temama dvostrukog morala, netolerancije i dekadencije za vreme Vajmarske republike. Godine 1929, američki reditelj Jozef fon Šternberg, rodom iz Austrije, u Nemačkoj je snimio prvi tonski film sa zvezdom Emilom Dženingsom. Scenarista Karl Folmiler video je Ditrihovu na nekoj reviji i bio očaran. Organizovao je probno snimanje i Marlen je dobila glavnu ulogu. Paralelno je snimana i engleska verzija filma.

Dženingsu se Ditrihova nije dopadala

Emil Dženings, partner Ditrihove koji je glumio profesora Rata, u tadašnje vreme velika zvezda, nije krio da mu se Marlen ne dopada. Ona je u jednom intervjuu rekla: „Znate, stalno me pitaju za moje kolege sa kojima sam tada radila, ali ja sam tada bila niko i ništa. Mala statistkinja, koja je u raznim pozorištima, vozeći se autobusom od jednog do drugog, govorila jednu rečenicu, u raznim predstavama iste večeri. I niko nije verovao u mene kada mi je Šternberg dao ulogu u ’Plavom anđelu’.“

Film „Plavi anđeo“ postavio je nova merila u filmskoj industriji. To je bio prvi nemački tonski film, prvi put se na velikom ekranu mogao čuti džez-orkestar, tada veoma popularni „Vajntraubs sinkopejtors“. Film se pojavio gotovo u isto vreme na dva jezika i lansirao je među velike svetske zvezde.

Autorke: Suzane Kords / Željka Bašić-Savić

Osgovorni urednik: Ivan Đerković