Plavi šlemovi u Ukrajini? Teško… | Evropa | DW | 30.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Plavi šlemovi u Ukrajini? Teško…

Kriza u Ukrajini i oko nje polako ali sigurno dobija globalnu dimenziju. Poslednjih dana je više nemačkih političara zatražilo da se u Istočnu Ukrajinu pošalju Plavi šlemovi UN. No, to je malo verovatno.

Holandija i Australija su poslale policajce i forenzičare u istočnu Ukrajinu kako bi bile rasvetljene okolnosti pod kojima je došlo do pada malezijskog aviona na tom području. Tamo su borbe i dalje u toku. „Tamo ionako ne smeju ići policajci i specijalci holandske armije koji su naoružani samo oružjem sa samoodbranu – a u kriznom regionu se vode borbe teškim oružjem“, kaže za DW Rajner Arnold, stručnjak nemačkih Socijaldemokrata za bezbednosnu politiku.

Misija UN?

Kako posmatrači OEBS-a, tako i drugi posmatrački ili istražni timovi, u svom poslu su na licu mesta zavisni od aktivnosti pobunjenika i ukrajinske armije – teškoće oko rasvetljavanja avionskog udesa to jasno pokazuju. Međunarodni organi su tu bespomoćni i postaju igračka u rukama sukobljenih strana.

Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms zatražila je slanje Plavih šlemova Ujedinjenih nacija u istočnu Ukrajinu. Oni bi se tamo starali o uspostavljanju primirja i nadzoru granica. Tom Kenigs, bivši specijalni izvestilac UN za Kosovo i Avganistan, za nemački radio Dojčlandfunk je rekao da mirovna misija Plavih šlemova ne bi uspela jer je za to potrebna saglasnost sukobljenih strana. Odnosno, Rusija bi morala da odobri takvu misiju u Savetu bezbednosti.

Bez podrške građana Nemačke

Mnogi smatraju da bi rešenje sukoba u Savetu bezbednosti pod sadašnjim uslovima ionako bilo nemoguće. Rusija i SAD su stalne članice tog tela sa pravom veta koje su suprotstavljene jedna drugoj. „Ne vidim nikakvo poboljšanje odnosa između dve sile“, kaže za DW stručnjak za međunarodno pravo Hans-Joahim Hajnce. „Američko ministarstvo spoljnih poslova je oštro kritikovalo ruskog ministra spoljnih poslova, a Rusija je nezadovoljna zbog sve više sankcija koje joj nameće Zapad.“

Ukraine Lugansk Zerstörung mit Artillerie durch ukrainische Armee

Borbe kod Luganska samo su ilustracija građanskog rata

Plavi šlemovi UN nisu borbene jedinice, već na poziv sukobljenih strana nastoje da spreče sukobe i omoguće normalan život na kriznom području. Reč je o vojnicima sa specijalnom obukom, ali i oni nose oružje namenjeno jedino – samoodbrani. Građani Nemačke se protive takvom angažovanju vojnika „i žele da u Ukrajini zavlada mir, jer znaju koliko je ta zemlja blizu i da bi njeni problemi vrlo brzo stigli i do nas“, kaže Rajner Arnold.

Primer Kosova

Sličnih premišljanja je bilo i kada je reč o Balkanu. Na primer, na Kosovu: već 20 godina, Zapad pokušava da tamo uspostavi demokratsku državu. „To je skupo, dugo traje i vrlo je zahtevno. Ali, to je i jedino rešenje koje može da donese bolji život tamošnjem stanovništvu“, prenosi stručnjak za međunarodno pravo Hajnce: „Potrebni su nam politički mehanizmi za rešavanje sukoba. Kada se formira nova država, moramo računati s tim da će ona živeti u istom okruženju u kojem je postojala i ranije.“

Vojna intervencija ne može da zameni traganje za političkim rešenjem krize – smatra i stručnjak SPD za bezbednosnu politiku Rajner Arnold. „Ukrajinska vojska nije u stanju da odnese pobedu. Osim toga, treba da pazi i da ne stradaju civili.“ Hajnce ne veruje u vojnu silu. „Vojne misije jesu spasavale živote. Ali, kada se spase ljudski život, treba mu obezbediti i bolju budućnost.“