Plastične kese samo vrh „otpadnog“ brega | Mozaik | DW | 04.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Plastične kese samo vrh „otpadnog“ brega

Nakon višenedeljnog sučeljavanja stavova o najavljenoj zabrani deljenja besplatnog, a ekološki pogubnog artikla u Hrvatskoj, ta odluka je odložena do daljeg. Ali počelo je ozbiljnije da se razgovara o zbrinjavanju otpada

Svi u Hrvatskoj se slažu da odbačene plastične kese guše planetu. Mišljenja se jedino razilaze oko načina rešavanja tog problema u Hrvatskoj. Otkako je sredinom maja ministarka za zaštitu okoline Mirela Holi, zbog ekoloških motiva, najavila zabranu deljenja besplatnih kesa u prodavnicama od iduće godine, ne stišava se diskusija među podeljenim stranama sa oprečnim stavovima.

Jedni zastupaju drastičnu opciju ministarke kojom bi sigurno iz opticaja ubrzo nestala većina te jeftine i sveprisutne ambalaže, a drugi navijaju za alternativnu mogućnost organizovanog zbrinjavanja i reciklaže otpada – svakog, pa tako i plastičnog. Među potonjima prednjače, dakako, proizvođači kesa, koji se, pored ostalih argumenata, pozivaju i na činjenicu da bi preorijentacija na papirne kese teško ugrozila prirodu, kao i da bi nagla obustava proizvodnje plastičnih rezultirala ukidanjem oko 3.000 radnih mesta.

Rešenje u zbrinjavanju otpada

Gordana Pehnec-Pavlović

Gordana Pehnec-Pavlović

“Faktička zabrana čitave jedne vrste materijala koji ipak nije direktno štetan po zdravlje i prirodu, ne može da bude dobro rešenje“, izjavila je za DW Gordana Pehnec-Pavlović, sekretarka Sektora za industriju Privredne komore Hrvatske, „a struka je dokazala da bi masovna proizvodnja kesa od prirodnih materijala bila pogubna za prirodu. Više je nego jasno da Hrvatskoj u stvari nedostaje samo kvalitetan sistem zbrinjavanja otpada koji, za sada, nažalost, završava u prirodi“.

Marijan Galović, rukovodilac Programa zbrinjavanja otpada u „Zelenoj akciji“, najuspešnijoj hrvatskoj nevladinoj organizaciji za zaštitu okoline, smatra međutim da hrvatski plastičarsko-proizvođački lobi u velikom delu svoje argumentacije nije u pravu: „Poziv za očuvanje radnih mesta samo je njihova prigodna retorika, ako znamo da ni u kom slučaju država ne bi zabranila čitav jedan materijal. Meso i razna druga hrana, na primer, i dalje će se sigurno pakovati u plastiku“.

Insistirajući na tezi da se proizvođači mogu preorijentisati na razne neophodne artikle koji ne mogu bez plastike, Galović objašnjava da bi industrijalci trebalo da modernizuju svoje poslovanje i tako sebi otvore šire tržišne mogućnosti, umesto skrivanja iza priče o radnim mestima. Tome u prilog on podseća na istovetnu retoriku u ne tako davnom slučaju fabrike „Salonit“, kad zbog radnih mesta nije blagovremeno zatvoren opasni pogon za preradu azbesta; posledica su kasniji brojni smrtni slučajevi zbog bolesti azbestoze.

Odlaganje do zaključivanja strategije

Marijan Galović

Marijan Galović

Ali, uza sva neslaganja, beležimo više nego značajnu slogu sukobljenih strana oko definitivno strateškog pitanja sistematskog zbrinjavanja otpada, koje pritom nadilazi temu same plastike. „Jedva da možete naći grad u Hrvatskoj koji je u potpunosti rešio problem otpada. Čakovec recimo jeste, ali Zagreb nije. A zabrana deljenja kesa također može da bude uspešna jedino kao deo celovitog plana prevencije nastanka otpada“, kaže Galović za DW.

Rukovodilac programa zbrinjavanja otpada „Zelene akcije“ sklon je smirivanju medijski podstaknutih strasti, tvrdeći da u čitavoj toj temi nema istinski novog momenta, s obzirom na to da se ništa neće odlučiti bez učešća svih relevantnih strana u raspravi. Tako su i Privredna komora Hrvatske i „Zelena akcija“ bili uključeni u proces donošenja Zakona o otpadu, što je za očekivati i ovom prilikom. Nadalje, sva je prilika da to i neće biti baš tako skoro.

Nešto slično tome, mada ne sasvim dorečeno, obznanilo je ovih dana i hrvstako Ministarstvo zaštite okoline i prirode, iz čega se moglo zaključiti da se o plastičnim kesama ipak neće donositi zaključci pre nego što bude zaokružena strategija vezana uz otpad u Hrvatskoj. Za očekivati je da odgovorna tela obrate pažnju i na postojeće prakse u Evropskoj uniji, gde taj problem takođe još nije u potpunosti rešen, iako su neke članice odmakle u njegovom rešavanju. Sve zemlje EU moraće da iduće godine osmisle plan prevencije nastanka otpada.

Raznolika iskustva Europe

Dotle, u prilog raspravi, evo samo nekoliko primera: Nemačka obuzdava pošast plastičnih kesa njihovom selekcijom, od trgovca do trgovca i od robe do robe. U supermarketima i trgovinama prehrambenim namirnicama se za kese po pravilu plaća. Besplatne su samo tanke prozirne kese za povrće i voće. U robnim kućama i trgovinama odećom se kese, pak, dele besplatno, a postoji i nekoliko zanimljivih, izdvojenih modela poslovanja kao na primjer u lancu „dm“ (Drogerie Markt), koji nudi povratnu platnenu kesu uz kauciju od jednog evra.

Francuzi su zabranili plastične kese pre dve i po godine; Irci su pre deset godina uveli svojevrsni porez na svaku kesu u iznosu od 15 evro-centi, koji se usmerava u ekološke svrhe, a nakon toga se potrošnja plastičnih kesa smanjila navodno za 90 odsto. Italija je prošle godine uvela zabranu deljenja besplatnih plastičnih kesa, dok se Švajcarska još uvek ponaša kao na primer Hrvatska.

Autor: Igor Lasić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković