Plasido Domingo navršava osamdeset, i još sanja
21. januar 2021.
„Četiri puta po dvadeset“ – tako o svojim godinama govori Plasido Domingo. Kaže, bolje zvuči nego da 21. januara 2021. ulazi u devetu deceniju. Njegovo ime može se prevesti kao „mirna nedelja“, ali baš nedeljama operska zvezda uglavnom nije mirovala, tokom šezdeset godina na pozornici. „Tada bih gotovo uvek imao koncert.“
Navršava osamdeset i još peva, sada doduše kao bariton, a ne kao tenor. Umetnik rođen u Madridu redom je rušio rekorde markantnim glasom. Gotovo četiri hiljade nastupa i preko 150 uloga u kojima dominira. Recimo na gala-nastupu u teatru Boljšoj prošlog oktobra.
Taj koncert u Moskvi, uprkos pandemiji izveden sa najvećim operskim imenima današnjice – Domingo je nazvao uvodom u svoj okrugli rođendan.
Optužbe bez krivične prijave
U Moskvi ga nisu mnogo pitali o stvarima koje nemaju veze sa operom, mada bi pitanja bilo. U jeku pokreta #MeToo, Domingo je 2019. godine u SAD optužen za seksualno zlostavljanje. O tome sada kaže da je rekao sve što ima – priznao greške i izvinio se.
Najpre je čuveni pevač odbacivao sve optužbe, tvrdio da „nikad nikog nije uznemiravao“. Ali brojne ispovesti žena iz operskog sveta govorile su drukčije. Pominjani su „neprimereni“ gestovi, od neželjenog flerta do ponuda za seks. Istina, optužbe su mahom bile anonimne. Niko nije podneo krivičnu prijavu.
Ipak, to je Dominga koštalo američke karijere i mesta intendanta u Los Anđelesu. Na neki način je bojkotovan i u domovini Španiji, gde je prethodno imao status poluboga. Nedavno je pevač za El Mundo rekao da želi „iskreno da razjasni stvari u ličnom razgovoru“.
Inače bi Domingo da ostavi temu iza sebe i „posveti se novim izazovima“. Rusija je za to idealno mesto. Tamo su mu sva vrata otvorena od kako je prvi put nastupio u zemlji 1974. godine. U fanove se ubraja predsednik Vladimir Putin. On je čak pozvao Dominga u svoj Savet za kulturu – pevač je uljudno odbio, rekavši da već ima previše obaveza.
Maestro je obećao da će kao pevač i dirigent često nastupati na ruskim binama, ima poziva i iz Italije i Meksika. U slučaju Dominga, kao da je muzički svet blaži nego prema nekim drugima.
Velika međunarodna karijera
Fenomen dugovečnosti na sceni je Plasido Domingo jednom objasnio molitvom Svetoj Ceciliji, zaštitnici muzičara – nju izgovara pred svaki nastup. Drugi deo objašnjenja je optimizam koji ga nije napustio ni kada je oboleo posle zaraze koronom prošlog proleća.
Pet meseci je proveo u svojoj kući u Akapulku. Kaže, od korone je bilo bar nešto dobro – mnogo vremena sa porodicom, trojicom sinova i brojnim unucima za koje je svirao klavir. I mnogo je „razmišljao o svom životu“.
Domingo je rođen 21. januara 1941. u Madridu. Roditelji su mu bili pevači sarsuele, jednog žanra španske operete. Ubrzo se porodica poslom preselila u Meksiko. Dečak zaljubljen u fudbal i borbe bikova je sa 14 godina primljen u Nacionalni muzički konzervatorijum. Sa 18 godina je debitovao kao solista.
Venčao se sa koleginicom Martom Ornelas, koja danas, sa 86 godina, i dalje savetuje muža. Njih dvoje su zajedno od 1962. do 1965. pevali u Operi u Tel Avivu. Prava međunarodna karijera počela je ubrzo, najpre u Evropi, a onda je Domingo 1968. prvi put nastupao u njujorškom Metropolitenu. Tamo je do danas zabeležio najviše nastupa, više od 800 u 46 uloga.
Devedesetih je Domingo postao simbol izlaska klasične muzike van elitnih koncertnih sala. Kao jednog od „tri tenora“ – sa Pavarotijem i Karerasom – volela ga je i publika koja nije marila za klasiku. Domingo je postao kult nakon nastupa na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1990. To je donelo i veliki novac. Album „Tenorisimi“ prodat je u preko dvadeset miliona kopija.
Domingov glavni repertoar čine francuske i italijanske opere, posebno Verdi, Pučini i Bize. Ali iznenađenja je uvek bilo. Tako su 1991. posetioci Vagnerovih svečanosti u Bajrojtu bili zapanjeni kad se nenajavljen pojavio na izvođenju „Parsifala“. Iduće godine je već bio na bini u naslovnoj ulozi.
Hoće li ikad prekinuti karijeru? Još 2009. je za Frankfurter algemajne cajtung rekao: „Neću pevati ni dan duže nego što bi trebalo. Ali ni dan kraće nego što mogu.“ Prošle godine je dao precizniji odgovor: još godina ili dve na bini, a onda ima „mnoge druge planove“. Starost, kaže, nije izgovor da prestane da se sanja.