Planovi vlade: "Spisak lepih želja"

Ekonomski deo ekspozea premijera Mirka Cvetkovića sadrži veoma ambiciozne planove. Premijer obećava smanjenje inflacije na 4% godišnje, novih 200.000 radnih mesta, kao i rast bruto društvenog proizvoda od 7 odsto u naredne četiri godine. Opozicija taj plan vidi kao spisak lepih želja, dok ekonomisti izražavaju umereni optimizam. Ekonomski analitičar Miša Brkić smatra kako je taj plan moguće ispuniti ukoliko se dosledno sprovodi sve što je zapisano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

„Moguće je, ako se budu ispunjavali uslovi koji su tamo zapisani, da se inflacija smanji, da se smanje troškovi države, i da se dođe do većeg zapošljavanja. Princip je vrlo jednostavan, država ne sme da bude previše skupa za poreske obveznike. Dakle, to nije nikakv poseban izum, ako Srbija želi da na kraju Cvetkovićevog mandata uđe u Evropsku uniju, ona mora da ima inflaciju 4%“.

Opasnost od „prebrzih“ reformi

Potrebna je apsolutna politička posvećenost kako bi se ekonomski deo programa vlade ispunio. Kako je prvi princip rada nove vlade evropeizacija Srbije, pretpostavlja se da su to prihvaćena pravila igre, kaže Miša Brkić Radiju Dojče Vele, i upozorava na moguće prepreke.

„Naravno, moguće je da deo koalicionih partnera koji je socijaldemokratski, pa pomalo i levičarski nastrojen, u jednom trenutku kaže da su reforme zapisane u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju suviše brze, i da ih onaj deo vlade koji je liberalnije orijentisan brzo sprovodi. Možda tu dođe do izvesnih usporavanja“.

Ukoliko Srbija planira da u bliskoj budućnosti postane kandidat za članstvo u EU, onda je jasno kojim tempom se moraju sprovoditi reforme. Srpska ekonomija trenutno nema dovoljne performanse, i upravo je u tome i suština ispunjavanja uslova koji važe za zemlje kandidate. Vlada će zbog tih uslova morati da liberalizuje tržište i to je dobra vest za građane Srbije, jer u državi više neće postojati monopoli.