Planeta je pod pritiskom! | Mozaik | DW | 26.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Planeta je pod pritiskom!

2012. godina je godina "Rija+20". Mnogio se nadaju da će na samitu UN u Brazilu doći do preokreta u međunarodnim nastojanjima da se obezbedi trajnos i ravnomerna raspodela resursa kojima raspolaže naša planeta.

default

Planeta Zemlja

"Rio+20" je formulacija koja cilja na Samit o planeti zemlji iz 1992. godine, održan takođe u Riju. Na tom samitu nastale su razvojne smernice Agende 21 i Konvencija UN o klimi i biodiverzitetu.

Još jedna konferencija? U mesecima pred "Rio+20" neće nedostajati konferencijâ, kongresa i manifestacija o uobičajenim temama kao što su održivi razvoj, klimatske promene, energija, voda ili ishrana. Tako je i u Londonu gde se od 26. do 29. marta održava susret oko 3000 stručnjaka pod nazivom "Planeta pod pritiskom".

Čovek mora da se zapita neće li na kraju svi biti umorni od silnog konferisanja i hoće li na kraju ono blokirati dejstvo diskusija i predloga o rešenju problema. Štefen Bauer sa Nemačkog instituta za razvojnu politiku DIE kaže da "Planeta pod pritiskom" nije politička, već naučna konferencija, "osim toga, tu će biti mnogobrojni nobelovci. To daje nade da će i političari imati sluha za preporuke konferencije."

"Nema umora i zasićenja zbog mnogobrojnih konferencija", kaže i Marks Staford Smit iz australske naučne organizacije CSIRO. On je jedan od dvojice predsedavajućih konferencije "Planeta pod pritiskom": "Čak i kada konferencija "Rio+20" ne bi bila završena nekim konkretnim rezultatima, ona će biti "idealan forum za politički pristup problemima održivog razvoja." Mesece pre Rija on vidi kao idealno vreme za još jednu veliku konferenciju, jer, kako kaže, važno je stalno i aktivno nuditi rešenja.

Izazovi i nagoveštaji rešenja

Zato ne iznenađuje moto konferencije: "Znanjem do rešenja". Manifestacija, koju organizuje Kraljevsko društvo i više drugih organizacija, ima ambiciozan cilj da se uhvati ukoštac sa globalnim promenama. "Želimo da rezimiramo naučni napredak poslednjih deset godina i da zatim napravimo plan za naredih deset godina kada je reč o globalnim promenama", kaže Staford Smit. Klimatske promene su jedan od velikih izazova pred kojima se nalazi sedam milijardi ljudi na našoj planeti. Tu su i drugi izazovi, poput prekomerne eksploatacije prirodnih resursa, zagađenje životne sredine i posebno mora. To nije ništa novo, kaže Štefen Bauer, koji će takođe učestvovati na konferenciji. Ali, dodaje, naučna razmena je važna, jer tako se formulišu opcije za delanje koje mogu biti podnete političkim nosiocima odluka.


Važno je proučavati glbalne veze između pojava. Ako probleme posmatramo izolovano, to često dovodi do ovih problema - na drugim područjima. "To je greška koju smo često pravili u poslednjih 20 godina", smatra Staford Smit. Na primer, pojačano uzgajanje biljaka od kojih se dobijaju prirodna goriva, dovelo je do smanjivanja površina za kultivisanje životni namirnica. Različite sektore moramo posmatrati kao deo celine i to je centralna ideja londonske konferencije. "Nadam se da će se ova konferencija razlikovati od ostalih upravo po tom integralnom pristupu problemima, koji želimo da ugradimo i u proces u Riju", kaže Staford Smit.

Autori: Irene Kvaile / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.