Pisana slova se više ne uče u školama!

Na naslovnoj strani Zidojče cajtunga objavljena je jedna od glavnih vesti iz nemačke kulture u poslednjih 100 godina, priča koja je relativno neupadljiva, ali sa nesagledivim, i istovremeno neosetnim, posledicama po obrazovanje nacije. Reč je o novom pristupu nastavi pisanja u osnovnim školama u Hamburgu, koji će početi da se primenjuje posle letnjeg raspusta. U tim školama, naime, više neće biti obavezno učenje - pisanih slova. „Do sada su deca u osnovnim školama učila dve vrste pisanja rukom: štampana i pisana slova. Štampana slova su na hartiju ređana pojedinačno, postupkom koji više liči na preslikavanje nego na pisanje. Pisana slova se uče tako što se znakovi postojeće norme povezuju kontinuiranim potezom pisaljke. Pisana slova su kurziv. Iz pisanih slova naučenih u školi formira se individualni rukopis đaka, koji se zajedno sa njima razvija i kasnije stari, neretko se razvijajući u pravcu - nečitljivosti.

Za razliku od onoga što bi se očekivalo na osnovu njihove opsesije nemačkim nacionalnim bićem, nacionalsocijalisti 1941. nisu za normu proglasili nemačka, već latinska pisana slova. Naposletku, oni su i hteli da postanu imperija. Taj raskid sa tradicijom, kojim je ukinuto pisanje starim nemačkim kurentom i ziterlinskim slovima, posle 1945. nije više ispravljan. Sve aktuelne školske norme u pisanju vuku korene iz latinskih pisanih slova, bilo da se radi o „osnovnoj latinici“, o „školskoj latinici“ uvedenoj 1968. u DDR, ili o „pojednostavljenoj latinici“ koju je sedamdesetih godina uspešno propagirao učitelj iz Getingena Hajnrih Grinevald.

Postupak u Hamburgu, međutim, pravda se pojednostavljivanjem, mada zapravo komplikuje situaciju. Školama se dozvoljava da, umesto da prave dva koraka – učenje štampanih, pa zatim pisanih slova – sada svoje đake uče samo „osnovnom pismu“. To je, doduše, veoma ambiciozan izum: Udruženje privatnih osnovnih škola koje propagira „osnovno pismo“, tvrdi da može da ujedini prednosti štampanih i pisanih slova. Ali, to nije nikakva sinteza. Pre se može reći da se prema tom konceptu pisana slova tretiraju samo kao varijanta štampanih, i to takva da đaci mogu da je interpretiraju kako im drago.

Opasnost od terorizma nije prošla

Na istom mestu na naslovnoj strani, frankfurtski dnevnik Frankfurter algemajne cajtung donosi priču o produženju važenja antiterorističkih zakona u Nemačkoj. Vladajuća koalicija je rešila da mere koje su ugrađene u zakone posle napada u SAD od 11. septembra 2001. ostanu na snazi jer opasnost od svetskog terorizma nije prošla. Tako će aviokompanije i banke i dalje morati da stavljaju na raspolaganje policiji podatke o svojim putnicima i klijentima. Ali, policija će te informacije moći da zatraži i od centralnih instanci gde su memorisane. Na snazi ostaje i upotreba takozvanih IMSI-hvatača koji omogućavaju prisluškivanje telefonskih razgovora u mreži mobilne telefonije, kao i čitanje SMS-poruka. Jedna od mera, međutim, stavljena je van snage: u policijskim operacijama u stanovima ili kućama osumnjičenih lica više neće biti dozvoljeno preventivno instaliranje prislušnih uređaja.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković