Najpre prognoza: Republikanci koji su u međuvremenu postali stranka predsednika Donalda Trampa će imenovanje Breta Kavanoa kao doživotnog sudiju Vrhovnog suda proglasiti velikom političkom pobedom. Jer, time je osigurana konzervativna većina na tom sudu i za sledeću generaciju.
Odim toga, možemo poći od toga da će Donald Tramp ovo smatrati ličnim trijumfom. Kao deo njegove kampanje čiji je cilj da Demokrate prikaže kao gubitnike. I možemo računati da će i mnogi Republikanci koje je Tramp stavio na led i koji su ovo posmatrali iz pozadine sada podržavati svoju stranku na predstojećim izborima za Kongres i Senat.
Džordž Buš mlađi, koji nije prijatelj Trampa, podržao je Kavanoa i iskoristio svoj uticaj na važne senatore kao što je Suzan Kolins. Voleli Trampa ili ne, to je svejedno: ovde se radi o nečem važnijem od predsednika - o Republikancima.
Ali, gledano na duži rok, nakon što su tako spornu osobu postavili za sudiju, Republikanci su se možda prevarili. I to tak otreba da bude. Jer nemojmo imati iluzija: baš u ovoj, 2018. godini kad su prava žena toliko prisutna u javnosti, Republikanci su jasno pokazali da su stranka patrijarhata. Republikanci se mogu pozicionirati kako hoće, ali odnos prema čitavom slučaju Kavano se sigurno može nazvati sramotnim.
Ovo imenovanje bi za žene Amerike trebalo da bude snažan signal. Mogu Republikanci biti ponosni koliko god hoće što će na Vrhovnom sudu imati većinu za još desetak godina.
Niti Demokrati se nisu proslavili u ovom sučeljavanju tako da su i oni gubitnici. Jasno, njima se može učiniti ispravnim da su podržali gospođu Ford i druge žrtve seksualnog nasilja. Ali zato jer su njene optužbe objavili tek neposredno pred saslušanje Kavanoa, i oni su ovaj slučaj partijsko-politički instrumentalizovali. Jer tako su, makar teorijski sprečili da Republikanci predstave nekog drugog kandidata.
Bret Kavano: uspeh izgleda drugačije
Bret Kavanao je postigao svoj cilj. On će biti sudija Vrhovnog suda, ali on tamo ne pripada. Čak i ako optužbe i svedočenja gospođe Ford zasad neće imati pravne posledice. Ali nedostatak dokaza ne može biti merilo kada se radi o sudiji Vrhovnog suda! To bi trebalo da bude njegova sposobnost da bez predrasuda bude zagovornik vladavine prava.
Naravno da su i sudije samo ljudi koji imaju svoje političke stavove i koje utiče na njihov pogled na svet. Ali najmanje što se od njih može očekivati jeste da svoje sklonosti stave na stranu i deluju nadstranački koliko god mogu.
Bret Kavano je potpuna suprotnost tog ideala. Predsednik ga je i izabrao zato jer je on konzervativni ideolog. I zato jer će njegov glas biti odlučujući kod osetljivih pitanja kao što je pravo na prekid trudnoće ili pravo Amerikanaca da poseduju oružje. Posle njegovih napada na Demokrate, tu ne može biti nikakve sumnje.
No Kavanao je prilikom saslušanja otkrio svoju stranu koja nema ništa sa „pravim običnim Amerikancem" kakvim se do tada predstavljao. To vodi tome da Kavanao stupa na dužnost znajući da mu mnogi građani ne veruju. To se videlo već i u odlučujućem glasanju u Senatu koje je bilo prekidano protestima. To je najgori početak karijere sudije Vrhovnog suda kakav se može zamisliti.
Na drugoj strani je Kristina Ford. Od kako se javno izjasnila, bila je izložena verbalnim napadima, odvratnim uvredama, njoj i njenoj porodici su čak pretili smrću. Optužbe koje je pogađaju u dušu.
Njeno ime i život će od sad uvek biti povezani sa odlukom Senata i imenom Bret Kavano. Ali čak i ako nije uspela da zaustavi njegovo imenovanje, ipak je baš Kristina Ford jedina osoba koja iz ovog postupka može izaći podignute glave. Jer ona je javnosti iznela temu o kojoj se predugo ćutalo. Potresnim svedočenjem u tako kritičnom trenutku nije samo učinila uslugu mnogim ženama koje su imale slično iskustvo, već celom društvu.
Imenovanje Kavanoa je nastavak jedne podjednako duge i loše tradicije da u zemlji koja ima stotine izvrsnih pravnih fakulteta - sve sudije Vrhovnog suda dolaze sa Harvarda ili Jela. To takođe znači da će taj sud biti polarizovan ekstremnim političkim stavovima, stanje u kojem je već cela zemlja. To je loše, za politički sistem koji je sve češće disfunkcionalan, jer u poređenju sa Kongresom ili Belom kućom, o Vrhovnom sudu je većina Amerikanaca imala pozitivno mišljenje.