"Ping-pong" efekat privredne krize

Ovi podaci proizilaze iz studije Instituta nemačke privrede u Kelnu. Studija je koncentrisana na Poljsku, Mađarsku, Češku i Slovačku, pošto ove države raspolažu relativno dobrim podacima. U oči odmah upada impresivan uspeh kada je reč o izvozu: od 1995. do 2007. izvoz ove četiri zemlje porastao je i do 360 odsto. Poređenja radi: 30 zemalja Organizacije za privrednu saradnju i razvoj u istom vremenskom periodu beleže porast izvoza za 100 posto. Pri bližoj analizi vidi se, međutim, da se uspeh srednje i istočne Evrope mora relativisati: tako je na primer privredni rast bio tako jak samo zato što je polazna pozicija bila tako slaba. Tek nakon pada Gvozdene zavese i ukidanja trgovinskih barijera sredinom 90-tih godina trgovina je krenula.

Povećanje uvoza – uspešan izvoz

Osim toga, uspešan izvoz uvek je bio povezan sa brzim povećanjem uvoza. Od toga je posebno imala koristi nemačka privreda. Nemački izvoz u zemlje srednje i istočne Evrope porastao je od 1995. do 2007. za između 330 i 460 procenata. Radi poređenja: nemački izvoz u ostatak sveta porastao je za „samo“ 150 odsto. Jirgen Mates stručnjak za međunarodnu ekonomsku politiku Instituta nemačke privrede u Kelnu kaže: Uzmimo na primer proizvodnju mobilnih telefona ili automobila. Ovde se delovi isporučuju u istočnu Evropu - tačnije, Nemačka izvozi delove proizvoda. Ti delovi se sklapaju u Češkoj ili Mađarskoj i potom ponovo uvoze - a to za Češku predstavlja izvoz.

Autori: Klaus Ulrih/Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Saša Bojić