Piknik obavijen tajnom: kako je počelo veliko bežanje iz DDR | Politika | DW | 19.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Godišnjica

Piknik obavijen tajnom: kako je počelo veliko bežanje iz DDR

Na mađarsko-austrijskoj granici je sve bilo spremno za veliku roštiljadu. Simbolična manifestacija u čast otvorene Evrope je omogućila – delom namerno, delom slučajno – prvo masovno bekstvo iz Istočnog bloka.

Velike priče ponekad imaju male početke. Na primer, 19. avgust 1989. Nebo iznad Sopronpuste nije slutilo na dobro. Teški sivi oblaci su pritisli mađarsko mestašce nedaleko od austrijske granice. Tog dana je na planu bio piknik, ali ne običan. To je trebalo da bude politički, simbolični, skup. Od 15 do 18 sati, pored granične ograde. Znak da u Evropi nema barijera. No, provala oblaka je pogasila roštiljski ćumur i pre nego što se čestito razgoreo.

Piknik na kojem građani DDR-a studiraju zelenu granicu,1989.

Piknik na kojem građani DDR-a studiraju zelenu granicu, 1989

Na taj dan nijedan hroničar ne bi potrošio ni reč, da se tog 19. avgusta nije stekla kombinacija slučaja i okolnosti, te odlučnosti svih učesnika: jer, na kraju dana je gotovo 700 građana DDR promenilo stranu. Istočnonemački turisti u mađarskoj su ono malo drvene ograde pregazili u jurišu u slobodu prema Sankt Margaretenu u Austriji. Bila je to uvertira za Pad berlinskog zida tri meseca kasnije – velika politika kao u izvedbi amatera.

„Hansi" i „Arpi"

Usred svega su bili „Hansi" i „Arpi". glavni inspektor Johan Geltl i potpukovnik Arpad Bela su se 1989. godine već dugo poznavali. Jedan je služio na zapadnoj strani granice, a drugi iza Gvozdene zavese. „Imali smo Gloka", seća se „Hansi" Geltl u razgovoru sa novinarima 25 godina kasnije. „Devet milimetara! Glok je katastrofa, lako opaljuje, a na dužnosti smo ga nosili otkočenog". I „Arpi" Bela je je imao Gloka u futroli – doduše, mađarski proizvod.

Hansi i Arpi, 30 godina kasnije

Hansi i Arpi, 30 godina kasnije

Njima dvojici ni danas nije sasvim jasno šta ih je to oko 15 sati zadesilo poput prirodne nepogode. „Hansi" i „Arpi" su u tom trenutku stajali na samoj granici čekajući da dođu najavljeni politički izletnici. Zeleni pojas na mađarskoj strani nije lako obuhvatiti pogledom; jedno brdo zaklanja vidik. Odjednom su niz brdo počele da silaze stotine muškaraca, žena i dece, ubrzali korak, protrčali pored „Arpija" i četvorih ili petorih drugih graničara, nalegli na graničnu kapiju i nekoliko sekundi kasnije su se našli u drugom svetu – na Zapadu.

To je bio početak kraja

Hiljade ljudi su pošle njihovim stopama, jer u leto 1989. DDR je bila na izdisaju. Zemlja se ekonomski nalazila u slobodnom padu, ljudi su se glasno bunili, dok su Erih Honeker i njegova vlada izvikivali krilatice povodom 40. rođendana zemlje radnika i seljaka. Signali iz naroda nisu registrovani. To je vreme kada su istočni Nemci počeli masovno da napuštaju državu.

U Mađarskoj, najzapadnijoj zemlji Istočnog bloka, tada su oko Balatona bile desetine hiljada građana DDR na godišnjem odmoru. Pročulo se da postoje rupe u granici sa Austrijom. Još u maju su ministri spoljnih poslova dve zemlje, Alojz Mok i Đula Horn simbolički rascepkali tu granicu. To je za mnoge bila dobra prilika da ostanu u mađarskoj duže nego što im je to viza dozvoljavala. Tajno se pripremalo bekstvo. Mađari koji poznaju teren davali su savete.

Na srednjoj osmatračnici u Sopronskoj pustari obično nema nikoga, dakle, kod kamenoloma treba skrenuti u šumu i odatle ići direktno ka osmatračkom tornju. Dan panveropskog piknika, ideja Ota fon Habzgurga, tadašnjeg predsednika Panevropske unije i sina poslednjeg austrougarskog cara, ispostavio se kao idelana prilika za bekstvo.

Izbeglice sa granice su brzo iz Austrije prebačene u Nemačku - čekaju na red da se prijave u prihvatni centar koji je bio organzovan u Gisenu u Hesenu.

Izbeglice sa granice su brzo iz Austrije prebačene u Nemačku - čekaju na red da se prijave u prihvatni centar koji je bio organzovan u Gisenu u Hesenu.

Mađarska je tada bila već prilično napredna kada je reč o omekšavanju socijalističke državne doktrine. Godinu dana pre istorijskog piknika, vlada u Budimpešti je darovala svojim građanima slobodu putovanja. Iste godine je državni ministar Imre Požgaj „Gvozdenu zavesu" nazvao „moralno i politički zastarelom". Mađari više nisu hteli da služe kao redari koji vode računa o desetinama hiljada ljudi iz DDR koji su kod njih provodili godišnji odmor.

Habsburzi i BND

Na pitanje: ko je 19. avgusta režirao stvar, ni 30 godina kasnije nema jasnog odgovora. Da li je novoformirana mađarska opozicija bila ta koja je otvorila put, ili je to bio jedan odsutan carski sin (Oto fon Habzburg je poslao kćerku Valburgu da ga zastupa), ili su to bile tajne službe? Ili svi oni zajedno?

Oto fon Habsburg u Banja Luci gde je proslavio svoj 95 rođendan, 20.11.2007. Umro je 2011.

Oto fon Habsburg u Banja Luci gde je proslavio svoj 95 rođendan, 20.11.2007. Umro je 2011.

Valburga fon Habzburg Daglas kaže da je njen otac bio ijedni tvorac političkog piknika koji je bila odobrila tadašnja mađarska vlada. Ali, do danas se održala i teorija da je novoformiran opozicioni savez, „Mađarski demokratski forum" (MDF) organizovao roštiljadu da bi stavio na probu demokratski proces u Mađarskoj.

Zaista konspirativno zvuči sledeće: niko drugi do tadašnji državni ministar Imre Požgaj, jedan od pokrovitelja piknika, nekoliko dana pre 19. avgusta je stupio u kontakt sa predstavnicima katoličkog humanitarnog Malteškog reda – oni su se pobrinuli za goste iz DDR koji nisu došli na Balaton da plivaju u jezeru, već da bi pobegli na Zapad. Njegova poruka je glasila: granica će biti otvorena nekoliko sati, i građani DDR će „već naći put ako se slučajno nađu u blizini".

Sve je bilo dogovoreno

Interesanstno je da su mađarski opozicionari i predstavnici Panevropske unije složni u jednom: i jedni i drugi su i danas zapanjeni dinamikom koju je imalo to popodne. Mora da su u pozadini i drugi bili na delu, diskretno ali efektno. Laslo Nađ, bivši aktivista MDF, i danas se čudi tome što je jedan vozač zapadnonemačke ambasade u Budimpešti pre piknika delio letke na terenu oko Balatona – „pozive" na piknik, na nemačkom i mađarskom. A javna je tajna da su u svemu nevidljivo bila prisutna i tajna služba Savezne Republike Nemačke.

Pripreme te vrste su za Arpada Belu i njegove ljude krile opasnu dilemu. Njegov posao je bio da zaustavlja izbeglice, ako treba i oružanom silom. Njihovo puštanje da prođu bila je povreda službene dužnosti. Zato je sa kolegama pribegao mangupskom rešenju: Mađari su stotinama ljudi koji su se kretali prema njima jednostavno okrenuli leđa i počeli da kontrolišu isprave austrijskih gostiju koji su na piknik dolazili sa druge strane. Herojski čin?

Helmut Kol i Nemet Mikloš, bivši mađarski premijer

Helmut Kol i Nemet Mikloš, bivši mađarski premijer

Nikako! „Arpijev" kolega Johan „Hansi Geltl" je bio sa druge strane ograde. Nekoliko godina kasnije, tadašnji kancelar Helmut Kol je, prisećajući se svega, rekao da je protiv Bele bio pokrenut disciplinski postupak.

„Glupan", rekao je Helmut Kol o Belinom šefu, „sve je to bilo dogovoreno".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM