Pikaso iz jednog stana u Minhenu | Evropa | DW | 05.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pikaso iz jednog stana u Minhenu

Senzacija u Minhenu – u jednom stanu pronađeno je 1.500 umetničkih dela koje su pokrali nacisti. Slike Pabla Pikasa, Anrija Matisa i Marka Šagala vrede oko milijardu evra, ali je potpuno nejasno kome one pripadaju.

Gomile konzervi sa hranom kojoj je davno istekao rok, kartonske kutije, a iza toga slike neprocenjive vrednosti. Ljubitelji umetnosti su oduševljeni, ali ovde ima mnogo posla i za pravnike. Znalo se da su nacisti odnosili i skrivali umetnine no do sada nije otkriveno ovoliko kulturno blago. Poreski istražitelji su zapravo njuškali po stanu Rolfa Gurlita još pre dve godine, ali je čitavu priču tek sada objavio nedeljnik Fokus. Gurlit je zapao za oko policiji tokom rutinske kontrole u jednom vozu, a u njegovom stanu je imalo šta i da se vidi – Pikaso, Matis, Šagal, Bekman.

Bogatstvo od „degenerisanih“ slika

U ovoj zgradi u Minhenu pronađeno je 1.500 umetničkih dela

U ovoj zgradi u Minhenu pronađeno je 1.500 umetničkih dela

Vredne slike su očigledno godinama bile pohranjene u stanu Rolfa Gurlita, a ranije su pripadale njegovom ocu, poznatom trgovcu umetninama Hildebrandu Gurlitu koji je preminuo još 1956. godine. Stariji Gurlit je dvadesetih i tridesetih bio direktor muzeja u Cvikau i udruženja umetnika u Hamburgu. Taj čovek je izgarao za modernu umetnosti, što nacistima nije bilo nimalo arijevski. Kada je Hitlerov režim krenuo u obračun sa „degenerisanom“ umetnošću, Gurlit je izgubio posao.

Ipak, točak sreće ubrzo se okrenuo za njega. Nacisti shvataju da „degenerisane“ umetnine itekako vrede u inostranstvu i Gurlit biva zadužen da slike prodaje. Uglavnom se radilo o delima iz moderne i nemačkog ekspresionizma koja su postavljena na čuvenoj izložbi 1937, iako se nisu uklapala u nacistički svetonazor. Uve Hartman iz nemačkog Ureda za otkrivanje porekla umetnina kaže za DW da je Gurlit verovatno zadržao, možda kupio, mnoge slike.

U Minhenu su bila i dela Pabla Pikasa

U Minhenu su bila i dela Pabla Pikasa

Samo retki upućeni stručnjaci znaju šta se tačno nalazi među 1.500 otkrivenih slika, ali veruje se da su osim „degenerisanih“ tu i slike starih majstora koje su Hitler i Gering pasionirano skupljali, a nemački vojnici pljačkali po istočnoj i zapadnoj Evropi. Prve procene govore o tržišnoj vrednosti od oko milijardu evra, mada stručnjak za ukradene umetnine Štefan Koldenhof sumnja u tu računicu. „Hildebrand Gurlit je bio specijalizova za crteže, a oni ne vrede koliko i slike“, kaže on za DW.

Ukradeno od Jevreja?

Javnost se pita i zašto se tek sada saznaje za pronalazak slika kada su one otkrivene još 2011. godine. Koldenhof veruje da slike ne potiču samo iz muzeja, nego da su mnoge oduzete jevrejskim porodicama. „Naslednici opljačkanih vlasnika, uglavnom Jevreji, godinama skupo plaćaju advokate i traže povratak svojih umetnina. Tim ljudima bi svakako bilo od pomoći da im se kaže da su neke njihove slike pronađene u Minhenu.“

Nacisti 1937. i tzv. „degenerisana umetnost“

Nacisti 1937. i tzv. „degenerisana umetnost“

Naši sagovornici smatraju da osim pravnih aspekata, čitava priča ima i moralnu dimenziju. „Gurlit je pripadao trgovcima koji su se takođe okoristili nacističkim progonom Jevreja i oduzimanjem njihove imovine“, kaže Uve Hartman. Štefan Koldenhof dodaje da je konačno vreme da se i na tržištu umetnina ozbiljno razgovara o vlasnicima koji su se, poput porodice Gurlit, obogatili na talasu nacizma.

Autori: Johen Kurten / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković