Picula: Makron je blokadom postigao neplanirano | Evropa | DW | 02.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Proširenje EU

Picula: Makron je blokadom postigao neplanirano

Izvestilac Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu Tonino Picula očekuje da će 2020. godina i samit EU - Zapadni Balkan u Zagrebu doneti povratak kredibiliteta i zamaha politike proširenja.

„Nadam se da će samit u Zagrebu u maju biti ta velika prilika da Evropska unija ojača svoje garancije prema Zapadnom Balkanu i da će bolja atmosfera biti dodatni zamah politici proširenja“, kaže Tonino Picula za DW.

Evropski parlament je u okviru diskusije o promeni metodologije procesa pristupanja Uniji, a uoči samita EU- Zapadni Balkan u Zagrebu, imenovao poslanika u Evropskom parlamentu iz redova hrvatskih socijaldemokrata Tonina Piculu za izvestioca za preporuke o Zapadnom Balkanu. U Briselu se navodi da je uloga Picule konkretizovanje stava i jačanje uloga Evropskog parlamenta u debati o politici proširenja EU u koju su se poslednjih meseci intenzivno uključile zemlje-članice, ali i Evropska komisija i Savet EU.

„Kao izvestilac Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu, uoči samita u Zagrebu u maju 2020, radim na setu preporuka koje će sadržavati objektivni pregled evolucije i rezultata metodologije trenutnog sistema pregovaranja. U dokument ću integrisati i nove predloge koji bi trebalo da doprinesu novom zamahu sada usporene politike proširenja EU u trećoj deceniji 21. veka“, objašnjava Picula.

On dodaje da će nastojati da predloge identifikuje u razgovorima s većim brojem predstavnika različitih institucija, organizacija i političkih opcija, odnosno u saradnji kako sa kritičarima, tako i sa onima koji podržavaju politiku pristupanja. Istovremeno, iz Brisela pozivaju sve aktere da zadrže fokus na Zapadnom Balkanu i posvećenije rade na pripremama zagrebačkog samita koji se karakteriše kao „ključan“ za davanje odgovora na sva problematična pitanja u okviru politike proširenja.

Važne članice EU svesne važnosti proširenja

Izvestilac Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu ocenjuje da je francuski predsednik Emanuel Makron „napravio grešku“ blokiranjem pristupnih pregovora Tirane i Skoplja, ali da je ujedno i „postigao neplanirano“ – a to je da vrati fokus EU na pitanje proširenja. Picula ukazuje na činjenicu da su od trenutka „francuske blokade“, odnosno uslovljavanja pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije reformom procesa pristupanja, sve najznačajnije EU institucije, kao i najviši zvaničnici Unije, podržali evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

„Upravo je evropska perspektiva Zapadnog Balkana, odnosno politika proširenja EU, snažan alat za stabilizaciju tog regiona koji je u proteklih tridesetak godina preživeo čak pet ratova“, kaže Picula.

Pored nove predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen, novog šefa diplomatije EU Žosepa Borela i komesara za proširenje Olivera Varheljija,koji su se već na početku svojih mandata jasno založili za nastavak evrointegracionog procesa zemalja-regiona Zapadnog Balkana, Tonino Picula navodi i značajnu podršku zemalja-članica EU.

„Važnosti politike proširenja svesne su velike članice Unije, poput Nemačke i Italije, ali i manje, kao što je Austrija, koje su sve u regionu ekonomski prisutne decenijama, mnogo pre poslednje tranzicije s kraja osamdesetih. To su sve zemlje koje su veliki politički, ekonomski i simbolički kapital uložile u proširenje. Verujem da unutrašnjepolitičke kalkulacije francuskog predsednika Makrona neće odjednom promeniti njihov fokus“, ocenjuje Picula u izjavi za DW.

Tonino Picula naglašava i da se tokom rasprave i postizanja konsenzusa među zemljama-članicama o reformi politike proširenja ne sme zaustaviti proces evrointegracija zemalja regiona.

Ne menjati pravila tokom igre

Kada je reč o novoj metodologiji pristupanja oko koje bi zemlje-članice trebalo da se dogovore tokom 2020. godine, uz očekivanje da to bude finalizovano pre samita u Zagrebu, Picula na prvom mestu navodi princip ne menjanja pravila igre tokom igre.

„Najvažnije je reći da se započeti procesi pregovaranja o pristupanju sa zemljama-kandidatkinjama za članstvo u EU nastavljaju po istim pravilima prema kojima su i otvoreni. Reč je o Srbiji i Crnoj Gori“, kaže Picula.

Istovremeno i izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Picula dodaje da očekuje da se toj zemlji, kao lideru procesa pristupanja, „prizna sve postignuto“ i da Podgorica uspe da zatvori pregovore tokom njegovog mandata. „Kako sam već ranije više puta istakao, Severna Makedonija i Albanija zaslužile su otvaranje pregovora“, naglašava Picula.

On ocenjuje da je potpisivanje Prespanskog sporazuma i njegova ratifikacija, bila „politički visokorizična operacija“ u kojoj su vlade Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa dugoročnu stabilnost u tom delu Evrope pretpostavile svojim kratkoročnim koristima. Prema njegovim rečima, u pitanju je „istorijski povijesni iskorak i pravi državnički potez“ koji je omogućio razrešenje spora koji je trajao dugih 27 godina, te zatim Severnoj Makedoniji otvorio put prema Evropskoj uniji i NATO.

„Zbog svega navedenog, pitanje je verodostojnosti Evropske unije da im to omogući pod onim uslovima pod kojima su proces započele“, zaključuje Picula.

Kao jedan od principa koje bi trebalo osnažiti u budućoj metodologiji politike proširenja, Tonino Picula navodi ocenjivanje i napredak zemlja kandidata na osnovu individualnih zasluga i postignuća.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama