Peticija protiv digitalnog nadzora | Mozaik | DW | 11.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Peticija protiv digitalnog nadzora

Preko 600 književnika iz celog sveta potpisalo je peticiju protiv digitalnog nadzora. Tu akciju pokrenulo je dvoje nemačkih pisaca. Oni su najpre pokušali da o tome razgovaraju sa Angelom Merkel, ali reakcije su izostale

Spisak ljudi koji su podržali akciju je impresivan i broj potpisnika se povećava iz sata u sat. Naime, apel protiv nadzora tajnih službi i prikupljanja podataka koje vrše firme za komunikaciju potpisalo je na stotine pisaca, među kojima su i brojni dobitnici Nobelove nagrade poput Gintera Grasa, Džonatana Maksvela Kutsija i Orhana Pamuka. Potpise su sakupljali nemački književnici Juli Ce i Ilja Trojanov, zajedno sa još četvoro kolega, pre svega da bi tom međunarodnom akcijom izvršili pritisak na Angelu Merkel.

„Pokušali smo da dobijemo reakciju kancelarke na skandal sa prisluškivanjem pre šest nedelja i ništa se nije desilo“, izjavila je Juli Ce na predstavljanju projekta u Berlinu. „Znamo da Angela Merkel reaguje na promene u javnom mnjenju.“ Nemačka spisateljica smatra da bi Angela Merkel mogla da postane borac za zaštitu podataka, u slučaju da se razbukta rasprava u javnosti. Njen kolega Trojanov takođe smatra da građani ne reaguju na pravi način: „Ovo je smena epoha, a ne samo fino podešavanje odnosa između slobode i bezbednosti“, tvrdi on.

lja Trojanov i Juli Ce očekuju reakciju kancelarke

lja Trojanov i Juli Ce očekuju reakciju kancelarke

Privatnost pod zaštitom UN

Apel dvoje nemačkih pisaca istovremeno je objavilo 30 novina u celom svetu. Međutim, kako kaže Ilja Trojanov, veliki američki listovi „Vašington post“ i „Njujork tajms“ odbili su učešće u toj akciji. „Između redova su nam nagovestili da se na njih sa druge strane vrši veliki pritisak. Ništa više. Može se spekulisati šta to treba da znači. U svakom slučaju, jasno smo osetili da postoji zabrinutost i oklevanje da se ovom temom pozabave na jedan isuviše agresivan način“, napominje Trojanov.

On tvrdi i da je zadovoljan odzivom među književnicima. Pisci koji su potpisali apel smatraju da među osnovna ljudska prava spada i pravo da se živi bez nadzora države i da je to pravo drsko prekršeno. „Ako se ne borimo protiv toga, gotovo je sa demokratijom“, upozorava danska spisateljica Jane Teler, koja je takođe učestvovala u organizaciji projekta.

Pored apela protiv špijuniranja, pisci su sastavili i niz konkretnih preporuka za firme, vlade i međunarodnu zajednicu. Po njihovom mišljenju, svaki pojedinac trebalo bi da sam odlučuje o tome ko može da dođe u posed njegovih ličnih podataka i u koju svrhu. Da bi se to postiglo, Ujedinjene nacije bi trebalo da „stvore obavezujući međunarodnu konvenciju“. Pisci nameravaju da omoguće i običnim građanima da potpišu peticiju i nadaju se da će ona tim putem doći na dnevni red kod Ujedinjenih nacija.

Nema nemačkog vođstva

Angela Merkel i nemačke institucije su, prema mišljenju pokretača peticije, za sada reagovale mlako

Angela Merkel i nemačke institucije su, prema mišljenju pokretača peticije, za sada reagovale mlako

Nemačke institucije do sada su bile prilično mlake u svojim reakcijama na skandal sa prisluškivanjem koji je obelodanio Edvard Snouden. „Očekivala sam jaču reakciju, pre svega u Nemačkoj“, kaže britanska spisateljka Prija Bejsil. Ona podseća da je Nemačka bila veoma revnosna da preuzme ulogu vođe u ekonomskim pitanjima, ali da zbog ovog slučaja nije bilo moralnog ogorčenja u toj zemlji. „To me je zaista razočaralo“, kaže Bejsil. Njena koleginica iz Danske, Jane Teler, smatra da je to što svetske vlade ostaju uzdržane i nije čudno: „Svi su oni duboko upleteni u to.“

„Ljudi moraju da steknu osećaj za nepravdu koja se nad njima vrši“, kaže književnica iz Austrije Eva Menase. „Mi ne želimo da naš komšija ili bračni drug otvara naša pisma, ali tajna služba to radi.“ Društvo pod stalnim nadzorom ne može da bude demokratsko niti slobodno, dodaje Menasa: „Ljudi misle da smo bespomoćni pred mehanizmima za nadzor, ali mi možemo da učinimo nešto da se to reguliše.“

Autori: Hajner Kizel / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković