Pet činjenica o sporazumu Novi START | Politika | DW | 23.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Pet činjenica o sporazumu Novi START

SAD i Rusija od juče (22.6.) u Beču pregovaraju o poslednjom važećem sporazumu o ograničenju atomskog naoružanja. Kina nije uključena u pregovore, uprkos pritisku Amerike da se to učini.

Čuveni sat koji meri vreme do samouništenja čovečanstva pokazuje da je ostalo još samo simboličkih 100 sekundi. Pre deset godina to je vreme iznosilo šest minuta. Ta procena naučnika je povezana s raskidanjem i neobnavljanjem važnih sporazuma o ograničenju nuklearnog oružja.

A sada je poslednji sporazum o nuklearnom naoružavanju na stolu – Novi START. On ističe februara naredne godine. Od juče (22.6.) Sjedinjene Američke Države i Rusija u Beču pregovaraju o produženju sporazuma.

Predstavnik Rusije Sergej Rjabkov stiže na pregovore u Beču 22.6.

Predstavnik Rusije Sergej Rjabkov stiže na pregovore u Beču 22.6.

O čemu se pregovara?

START je skraćenica za Strategic Arms Reduction Treaty – Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja. On od 2011. reguliše američko-rusko smanjivanje nuklearnog oružanog potencijala – strateške nuklearne bojeve glave bi trebalo da budu u obe zemlje smanjene na po 1.550 komada, a prenosni sistemi za njih trebalo je da budu smanjeni na 880 komada i to do 2018. U te prenosne sisteme spadaju interkontinentalne rakete s dometom preko 5.500 kilometara, podmornice s lansirnim raketnim sistemima i strateški bombarderi.

-pročitajte još: Rusko čudo od oružja – stvarnost ili naučna fantastika?

Do propisanog datuma, 5. februara 2018. obe strane su ispunile obaveze. To se proverava uzajamnim posetama – 18 puta godišnje – i redovnom razmenom podataka. Sporazum su potpisali u aprilu 2010. tadašnji američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Sporazum ističe 2021, ali može da se produži na pet godina ako se obe strane saglase.

Američki strateški bombarder B-52 sa pratnjom iznad Baltičkog mora

Američki strateški bombarder B-52 sa pratnjom iznad Baltičkog mora

Šta je s Kinom i ostalima?

Moskva je nagovestila svoju spremnost da produži sporazum. Vašington, međutim, zahteva da se Kina uključi u sporazum, a time i u kontrolu nuklearnog naoružanja. Kina zaista radi na jačanju svog nuklearnog naoružanja, ali je još jako daleko od američke ili ruske snage. Prema podacima Instituta za istraživanje mira iz Stokholma (SIPRI), Vašington i Moskva imaju po 6.000 atomskih bojevih glava, a prema procenama, Kina poseduje 300. Peking odbija da obelodani tačne podatke.

Vašington uprkos tome naglašava da se o razoružavanju ne može razumno pričati bez Kine, jer procenjuje da će Peking ubrzanim širenjem atomskog vojnog programa brzo udvostručiti svoj nuklearni arsenal. U isto vreme, čuju se i pretnje da je Amerika spremna da u novoj trci u naoružavanju toliko ostavi Rusiju i Kinu iza sebe, da će one postati beznačajne kao nuklearne sile.

Moskva insistira na bilateralnom odnosu sa Vašingtonom i ukazuje da SAD mogu svoje želje da ostvare u direktnom razgovoru s Kinom. Osim toga, Rusija ukazuje na 500 atomskih bojevih glava koje poseduju Velika Britanija i Francuska i koje bi trebalo da budu predmet pregovora.

-pročitajte još: Da li će Evropa imati svoju atomsku bombu?

Kakva je pozicija Pekinga?

Kina ukazuje na svoj još uvek skroman vojni nuklearni potencijal i odbija da se pridruži pregovorima. Kineski ministar spoljnih poslova Hua Čunjing je 11. juna na adresu Vašingtona i Moskve poslao poruku da posednici najvećih nuklearnih arsenala imaju posebnu odgovornost za razoružanje. Istovremeno je naglasio spremnost Kine da „učestvuje u globalnim naporima za nuklearno razoružanje“. Dodao je da je krivica Vašingtona to što takvog razoružavanja nema.

Kineski „Global tajms“ je doneo komentar iz pera glavnog urednika Hu Siđina, u kojem je on zatražio hitno povećanje broja kineskih bojevih glava na 1.000, ali i 100 interkontinentalnih raketa tipa DF-41 koje mogu da dobace do svake tačke u Americi. Na kineskim društvenim mrežama ta objava je dobila na hiljade lajkova. Zbog bliskosti „Global tajmsa“ i kineskog komunističkog rukovodstva, argumenti Hu Siđina nalaze se u argumentaciji američkog pregovarača u Beču Maršala Bilinsleja.

Stav Evropljana

U evropskim glavnim gradovima jednodušno traže produženje sporazuma. Nemački ministar spoljnih pooslova Hajko Mas u februaru je, na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zahtevao od Rusije i Sjedinjenih Američkih Država da pokažu snagu liderstva i da produže sporazum. On je dodao da mehanizam kontrole koji se raspada mora da se zajednički sačuva i reformiše.

-pročitajte još: SAD modernizuju atomske bombe u Nemačkoj

Pošto bi produženi sporazum konačno istekao 2026, Evropljani ne razumeju zašto bi se odustalo od nečega što dobro funkcioniše.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas na sednici Saveta bezbednosti UN

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas na sednici Saveta bezbednosti UN

Kakav je kontekst?

U svetu postoji devet država s nuklearnim oružjem. Institut SIPRI navodi da one ukupno poseduju 13.400 atomskih bojevih glava. Preko 90 procenata otpada na SAD i Rusiju. U hladnoratovska vremena bilo je čak 70.000 bojevih glava, pa je sadašnje stanje tek petina od toga. Međutim, smanjenje broja je praćeno tehnološkim napretkom u naoružavanju. Bojeve glave se danas mogu upotrebiti s mnogo većom preciznošću, a i razornije su nego ikad.

Pre dve godine, u SAD je odlučeno da se preispita postojeći nuklearni arsenal. Tom prilikom bilo je reči o ponovnoj konkurenciji velikih sila. Osim toga, tehnološki razvoj je, prema tom tumačenju, učinio mogućim ograničenu upotrebu minijaturnih nuklearnih bojevih glava na ratištu.

Kompjuterska simulacija ruske hipersonične rakete „Avangard“

Kompjuterska simulacija ruske hipersonične rakete „Avangard“

Prema izveštaju stokholmskog mirovnog instituta SIPRI, i SAD i Rusija ulažu velika sredstva u modernizaciju svojih nuklearnih bojevih glava i njihovih nosača, a atomsko oružje dobija novu ili veću ulogu u vojnim doktrinama. „To je znatno odstupanje od trenda postepene marginalizacije atomskog oružja posle kraja hladnog rata“, upozorava institut.

Od 1970. su Vašington i Moskva ograničili trku u naoružanju i počeli da grade sveobuhvatni sistem razoružanja i kontrole naoružavanja. Sredinom 2002. Vašington je jednostrano raskinuo Sporazum o protivraketnim sistemima (ABM), a prošle godine i Sporazum o zabrani raketa srednjeg dometa (INF). U maju je usledila najava Vašingtona da će raskinuti i sporazum Open Skies koji omogućava kratkoročno najavljene izviđačke letove pod motom „otvoreno nebo od Vankuvera do Vladivostoka“. Novi START je poslednji klimavi stub u toj arhitekturi.

Pogledajte video 03:10

Strah Nemaca od novog Hladnog rata

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android