Pentagon se bori protiv samoubistava

Kritika je bila više nego jasna: govorilo se o „promašenim prilikama ohrabrivanja onih kojima je potrebna pomoć“, „diskriminaciji i nečasnom ophođenju“ i, na kraju, o „sniženju borbene spremnosti jedinica kroz suviše učešća u borbenim aktivnostima“. To su samo neki od detalja izveštaja jedne radne grupe za prevenciju samoubistava unutar američke vojske koja je godinu dana na terenu skupljala podatke.

Bolje trpeti nego otići psihologu

Pentagon je radnu grupu osnovao još 2009. reagujući tako na uzastopno povećanje broja samoubistava među 1,4 milijuna pripadnika Američke vojske. Jedan od rezultata tih mera bilo je i otvaranje kancelarije unutar Pentagona koja se bavila tim problemom. Mere su sprovedene, ali rezultat je izostao. Nakon što je prošle godine pao broj samoubistava među pripadnicima američke vojske ove godine se opet povećao. U prvih pet meseci ove godine na sebe su ruku digla 154 pripadnika Američke vojske.

Istovremeno, manje od polovine tog broja, poginulo je u vojnim operacijama. Jednog od pripadnika radne grupe za prevenciju suicida unutar američke vojske Alana Bermana, ne čudi takav razvoj događaja. On smatra da je za promenu pojedinih struktura i procesa unutar vojne hijerarhije koje pogoduju porastu broja samoubistava, potrebno vremena. Berman kao primer navodi činjenicu da su položaji unutar hijerarhije poslovi s različitim platama.

Onaj ko se nalazi na nekoj dobro plaćenoj funkciji po pravilu okleva da potraži pomoć psihijatra jer veruje da bi ga to koštalo dobro plaćene funkcije. „Sistem pojačava uverenje da svako svoje probleme mora da zadrži za sebe“, kaže Berman. On zato traži promene koje bi garantovale povratak na staro radno mesto u slučaju psihološke terapije. Naravno ukoliko ona pokaže rezultate.

Najveći problem

„Mi smo svesni toga da su osobe sa mentalnim problema nažalost stigmatizovane“, kaže portparol Pentagona Džon Kirbi u jednom internom saopštenju. On u istom dopisu ističe da su samoubistva među pripadnicima američke vojske jedan od „najkomplikovanijih i najaktuelnijih“ problema koje trenutno muče oružane snage SAD.

„Broj samoubistava se u poslednjih deset godina udvostručio“, kaže Kirbi. Jedan od najvažnijih razloga za to jeste i činjenica da su u istom periodu SAD ušle u dva rata, u Iraku i Avganistanu. I to su, kako naglašavaju psiholozi, ratovi u kojima je psihička opterećenost vojnika, zbog mnogih civilnih žrtava, posebno velika. Isto tako i javne rasprave o pravednosti i svrsishodnosti tih ratova utiču na psihičko stanje vojnika.

Tome treba dodati i probleme koji muče i civilno stanovništvo. Sve manje novca i neizvesna budućnost. „Sve više vojnika na frontu muči se sa pitanjima: hoću li moći da otplatim kredit, kako ću othraniti decu“, kaže psiholog Džonatan Šaj. Osim toga, služba u vojsci odavno ne garantuje, kao što je to nekada po pravilu bio slučaj, posao u civilstvu.

Niski kriterijumi za regrute

Ono što je psihologe u najnovijim statistikama iznenadilo, jeste činjenica da povećan broj samoubistava nije po svaku cenu povezan sa povećanim angažmanom na ratištu. „Najveći broj samoubistava beležimo među onim vojnicima koji nikad nisu bili na frontu“, naglašava Berman. Porast nivoa psihičkih poremećaja objašnjava se delimično i činjenicom da se Ministarstvo obrane svake godine suočava sa manjkom regruta pa su sniženi i zdravstveni kriterijumi za ulazak u oružane snage. Psiholozi zato očekuju da će se, uprkos pokrenutim protivmerama, trend visokog broja samoubistava održati.

Autori: Kristina Bergman / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković