Peking više nije đak, a Vašington učitelj
11. avgust 2011.
Kina ne propušta ni jednu priliku da dokaže da je na mnogim poljima dostigla Zapad: organizuje Olimpijske igre i međunarodne manifestacije, šalje kosmonaute u svemir, a istraživačke podmornice u morske dubine, u roku od samo pet godina, Kina gradi najveću mrežu super brzih vozova na svetu.
Definitivno je prošlo vreme kada je Peking kao đak željan znanja, slušao svog velikog učitelja - Vašington, kaže Jing Kanrong, profesor na pekinškom Narodnom univerzitetu.
„Nije više kao ranije. Kina i SAD sada razgovaraju na istom nivou. U prošlosti su samo SAD Kini postavljale zahteve, a Kina je odgovarala kao đak na pitanja učitelja. Kina je bila u vrlo pasivnoj ulozi.“
Teritorijalni integritet na prvom mestu?
U međuvremenu, Kina sama formuliše svoje najvažnije interese, prvenstveno kada je reč o teritorijalnom integritetu. Tu su Tibet, ali naravno i Tajvan, koji je sa pekinškog stanovišta samo provincija koja se odvojila, kaže Dejvid Zveig, politikolog na univerzitetu u Hong Kongu.
„Sada, pošto se Kina oseća jačom, najradije bi Amerikance sprečila da prodaju oružje Tajvanu. Za uzvrat su SAD zabrinute zbog kineskog naoružanja. Zato pažljivo posmatraju kinesku vojsku, što Kina opet shvata kao mešanje u unutrašnje stvari.“
Tajvan i dalje na dnevnom redu
To neskriveno tvrde i kadrovi Komunističke partije: američka ministarka inostranih poslova Hilari Klinton, prema njihovoj oceni, nema pravo da podržava kineske južne susede kao što su Vijetnam i Filipini u sporu oko teritorijalnih voda u Južnom kineskom moru. To je regionalni spor, kažu oni. I sa Japanom se Kina spori oko malih ostrva i prava eksploatacije nafte u njihovoj blizini. Demonstrativno je Peking pokazao i prvi nosača aviona. Da li je Kina na putu da postane svetska vojna sila? Profesor Jin Kanrong u to ne veruje.
„Niko u Kini ne misli da smo globalni igrači. Sama Kina sebe smatra velikom regionalnom silom u istočnoj Aziji, koja doduše ima izvesnog uticaja u svetu, ali još nije postigla nacionalno jedinstvo. Pitanje Tajvana još je na dnevnom redu.“
Autori: Frank Holman / Mirjana Veljković
Odg. urednik: Jakov Leon