Pauza između dva rata?

Izgleda da je ovo kraj još jedne krvave epizode u sukobu na Bliskom istoku. Trodnevno primirje ušlo je u drugi dan, Izrael se povlači iz Pojasa Gaze. Jedna od najmodernijih armija sveta iza sebe ostavlja pustoš, porušene zgrade, infrastrukturu i čak 1.900 mrtvih Palestinaca. Na izraelskoj strani stradala su 64 vojnika i tri civila. Međutim, teško da je ovo uvod u trajni mir, piše Vestfalen blat (Bilefeld). „Ovaj rat poznaje samo gubitnike – uništene su reputacije Izraela kao civilizovane države i Hamasa kao zaštitnika žena i dece. Svaki metak, granata i raketa samo su hranili mržnju. Primirje na Bliskom istoku ne znači apsolutno mirovanje oružja, već samo odricanje od većih odmazdi. Ipak, s pogledom na prethodne četiri sedmice, dobro je što postoji makar relativni mir. Svaki sledeći dan bio bi mali korak na beskrajnom putu. To ne liči na pravi mir.“

U sličnom stilu komentariše i Folksštime (Magdeburg), koji piše da ni Izraelci ni Palestinci nisu spremni da učine sebi uslugu i konačno dogovore trajni mir. „Bilans rata je stravičan za obe strane. Netanjahuove trupe nisu uspele da demilitarizuju Pojas Gaze, glavni vojni cilj nije ispunjen. Čak i izraelski stručnjaci za bezbednost sumnjaju da su uništeni svi teroristički tuneli. Time bezbednosna situacija za izraelsko stanovništvo ostaje jednako neizvesna. Palestinci su, sa druge strane, platili u krvi“, navodi list. O primirju kao šansi za prestanak krvoprolića pesimistično piše i WAZ (Esen): „Ne treba se mnogo nadati. Na Bliskom istoku koristi se svaka prilika da se propusti šansa.“

Primirje je isposlovano na pregovorima u Kairu, a sada će ga svaka strana interpretirati kao svoju pobedu. Kako piše Heksiše niderzeksiše algemajne (Kasel), Hamas tvrdi da su njegove rakete naterale Izrael da dođe za pregovarački sto. „Ekstremisti ne žele da razgovaraju samo o prekidu sukoba i međunarodnoj pomoći za obnovu. Za njih je odlučujuće pitanje prestanak blokade Pojasa Gaze. Od odgovora Izraela zavisiće da li je ovo tek pauza između dva rata.“

Ludvigsburger krajscajtung piše da je jedina šansa za trajni mir razoružavanje Hamasa i stavljanje Pojasa Gaze pod kontrolu UN ili Alijanse arapskih država. „Kada čak i jedan od najgorih ratnih huškača u Izraelu, šef diplomatije Avigdor Liberman, prihvata misiju Plavih šlemova u Gazi, onda tu priliku ne treba propustiti.“ Berliner cajtung, nasuprot tome, navodi šta Izrael mora da uradi: „Ako hoće mir, Izrael mora da prihvati ravnopravnu državu Palestinu u granicama iz 1967. godine, a u zamenu može da očekuje priznanje prava na postojanje i bezbednost. EU i SAD moraju da izvrše sav mogući pritisak, inače će opet govoriti samo oružje.“