Pare za veseljake, kazne za neposlušne | Evropa | DW | 05.05.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Pare za veseljake, kazne za neposlušne

Predlog sedmogodišnjeg budžeta EU predviđa kraćenje sredstava zemljama koje se ne drže „evropskih vrednosti“ ili nisu „solidarne“ u izbegličkoj krizi. Mađarski autor Boris Kalnoki to oštro kritikuje u svojoj kolumni.

Na vrhuncu masovnih protesta u Grčkoj zbog mera štednje pitao sam mladu Grkinju zašto je toliko kivna. Bilo je to 2011. godine. Ostaće bez penzije, rekla je. Mislio sam da sam pogrešno čuo jer dama je bila u svojim tridesetim.

Ali da, dobijala je „penziju za siročad“ od preko hiljadu evra mesečno jer nije imala ni oca niti je bila udata niti je imala posao. Nije nameravala da se zvanično venča sa svojim partnerom jer bi ostala bez te penzije. Od mene je očekivala saosećanje i solidarnost, a od Evropske unije oprost grčkih dugova bez uvođenja mera štednje.

Dolazim iz Mađarske i teško mi je da razumem zašto neumereno kukaju ljudi koji imaju toliko mnogo. Ili kako jedna država, koja nema novca, tako velikodušno daje pare. Kod nas – ne samo u Mađarskoj, već uopšte u zemljama istočne Evrope – zarade su bile po 500 evra u proseku ako naporno radiš pa opet države nisu bile sasvim prezadužene.

 - pročitajte još: Svađa oko milijardi

Tadašnji premijer Slovačke rekao je u jednoj briselskoj diskusiji o brojnim paketima pomoći Grčkoj da ne može da objasni svojim građanima zašto oni treba da daju novce Grcima premda od ovih manje zarađuju i imaju manje prava na socijalna davanja.

Nešto slično sada hoće Evropska komisija, naime da zemljama poput Mađarske, Slovačke ili Poljske – koje su relativno siromašne, ali domaćinske u vođenju budžeta – oduzme novac kako bi ga dala bogatijim, ali manje odgovornim zemljama poput Grčke, Italije ili Španije. To je pervertiranje osnovne evropske ideje: ekonomska moć jača vrednosti u društvu. Sada se izgleda stvar okreće naglavačke: prvo vrednosti, onda pare.

Umesto da se, kao do sada, podržavaju zemlje sa najnižim bruto društvenim proizvodom, sredstva bi se ubuduće uplaćivala prema kriterijumu „standarda vladavine prava“ i „solidarnosti“ tokom izbegličke krize.

Gi Ferhofštat, šef Liberala u Evropskom parlamentu, raspomamio se na Tviteru: nema para bez evropskih vrednosti! I više je puta imenom prozvao mađarskog premijera Orbana kao metu reformskih planova EU. U jednom radijskom intervjuu Orban je uzvratio u stilu: videćemo. „Bez mađarskog pristanka ionako neće biti donet budžet“, rekao je on.

Boris Kalnoky

Boris Kalnoki

Poljska, Mađarska i druge zemlje bivšeg Istočnog bloka su od pristupa EU mnogo uradile da nadoknade zaostatke. Delom i zahvaljujući fondovima EU, ali najpre jer, kao Nemačka, odgovorno troše – makar pod svojim aktuelnim vladama.

U Mađarskoj je državni dug od 2010. sa 82 odsto pao na 70 odsto BDP. Taj BDP je 2004. iznosio tek polovinu evropskog proseka, danas je 70 odsto. Slovačka i Češka još su bliže evropskom proseku. Od 2012. ekonomije u centralnoj i istočnoj Evropi rastu dinamičnije od ostatka EU. Jednog dana će ove zemlje biti neto platiše EU, a ne prosjaci.

Utoliko će kohezioni fondovi EU srednjoročno ionako izgubiti na značaju. Jer niko u ovom regionu ne želi da zauvek živi od para Nemaca i drugih neto platiša – za razliku od sunčanih zemalja Sredozemlja.

Kod nas se, dakle, opušteno gleda na debatu o budžetskim novcima EU. To se shvata kao pokušaj da se ublaži hronična kriza evrozone tako što bi se trošadžije sa juga Evrope još jednom nagradile parama. I kao pokušaj da se zavrne ruka vlastima u Mađarskoj ili Poljskoj. Jer one, tako se čuje, ugrožavaju evropske vrednosti i time zajedništvo EU.

Ili, iz mađarske ili poljske perspektive: jer se usuđuju da stalno postavljaju pitanje smisla. Ima li smisla da se toliko migranata pusti u Evropu? Ima li smisla da se oni raspoređuju po svim zemljama EU? Ima li smisla da se nacionalnim državama stalno iznuđuje odricanje od nadležnosti?

 - pročitajte još: „Nacionalno je odgovor“

Ranija mađarska levo-liberalna vlast (2002-2010) je u svoje vreme ekonomski razvalila zemlju, ali je kao molitvu ponavljala evropske fraze. Solidarnost, više Evrope. Tadašnja propast ekonomije bi, prema novim predloženim pravilima, sigurno bila izdašno nagrađena iz strukturnih fondova EU. Daleko razumnija ekonomska politika Orbanove vlasti se, sa druge strane, želi kazniti oduzimanjem sredstava.

Dobro, uvek se u pregovorima prvo pravi račun bez krčmara. Na posletku će, nema sumnje, iz svega izaći nekakav kompromis.

Kao i mnogi Mađari, skoro da želim da nam EU oduzme pare. To bi drastično smanjilo mogućnost uticaja Brisela na Budimpeštu, suzbilo zaista prisutnu korupciju, primoralo privredu da bude inovativnija i efikasnija i, uopšte, ubrzalo proces emancipacije centralne Evrope. Ponekad je manje zapravo više.

*Boris Kalnoki, rođen 1961, dopisnik je iz Mađarske lista Velt i drugih nemačkih medija. Autor je knjige Zemlja predaka (2011). Tekst je deo naše subotnje serijeMoja Evropa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM