Papin obračun s Evropom | Evropa | DW | 06.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Papin obračun s Evropom

Bio je to oštar govor. Ne zbog zbog toga što je izrečen glasno, već zbog izbora reči. Pred izbeglicama na Lezbosu papa Franja ponovo je osudio izolaciju Evrope. S pravom, smatra novinar DW Kristof Štrak.

Papa Franja bira jasne reči. Mediteran, ta „kolevka brojnih civilizacija“, postao je „hladno groblje bez nadgrobnih spomenika“. On optužuje da se ostaje „gluv“ za potrebe bližnjeg, „smrtonosnu ravnodušnost“ i „ciničnu nezainteresovanost“.

U gotovo devetogodišnjem mandatu pape Franje nije bilo ničega sličnog: on je po drugi put otišao na grčko ostrvo Lezbos, po drugi put je tu održao govor – izbeglicama i svetu.

Sredinom aprila 2016. papa je govorio kratko. „Došli smo kako bismo skrenuli pažnju sveta na ovu tešku humanitarnu krizu i izmolili njeno rešenje“, rekao je tada. Objasnio je i zašto je ostrvo posetio zajedno s carigradskim ekumenskim patrijarhom. Bila je to molitva i molba na koju nije bilo reakcija.

-pročitajte još: Papa Franja na turneji - među pravoslavnima i migrantima

„To je svetski problem“

Ovaj put sve je bilo sa više očaja i više ljutnje. Poglavar Rimokatoličke crkve žali zbog neaktivnosti Evrope u pomoći izbeglicama i migrantima. „S gorčinom moramo da priznamo da je ova zemlja, kao i druge, još uvek pod pritiskom i da u Evropi još uvek ima ljudi koji se pretvaraju da ih se ovaj problem ne tiče.“

„To je svetski problem“, rekao je papa, da bi potom najpre govorio o koroni: „Shvatili smo da se u današnjem svetu uvek moramo zajedno suočiti s velikim pitanjima, jer fragmentirana rešenja nisu dovoljna.“

Kristof Štra, DW

Kristof Štra, DW

„Užasan zastoj“

U globalnoj borbi protiv zaraze virusom, saradnja je bar delimično uspešna – ali papa uočava „užasan zastoj“ kada je reč o migracijama.

Nakon svake katastrofe u Sredozemnom moru s desetinama ili čak stotinama mrtvih, zaprepašćenost je velika. Ali onda na tome sve stane. Svakih nekoliko meseci stižu izveštaji o navodnim ilegalnim proterivanjima, pušbekovima izbeglica u Tursku. Pre nekoliko dana „Njujork tajms“ je izvestio da su grčki graničari mislili da je jedan prevodilac Fronteksa, agencije za zaštitu granica EU, u stvari potražilac azila, pa su ga pretukli i nezakonito proterali u Tursku.

Još uvek ne postoje zajednički propisi EU o azilu i prihvatanju izbeglica. Čini se da sve države-članice zatvaraju oči i nadaju se da će čitava ta stvar nekako da prođe. U Nemačkoj se rasprave o toj temi brzo okonča frazom: „Pa ne možemo mi sve da ih primimo.“

Humani hodnici

Ali ne radi se o tome. Radi se o pomoći ljudima u nevolji, posebno porodicama s decom. Neka niko ne kaže da to neće uspeti. To je tako lako reći. A onda često dolazi optužba da papa ne radi ništa, a da ima onako ogromne palate.

Da podsetimo, katolički pokret „Sant’ Egidio“, zajedno s protestantskim crkvama i u okviru tzv. „humanitarnih koridora“, već pet godina dovodi u Italiju izbeglice iz kampova u Libanu, Libiji i Iraku. I to sve bez državnog novca. Projekat se potpunosti finansira donacijama. Ludi kojima se na taj način pomaže pažljivo se biraju na licu mesta, a njihova vera pritom ne igra ulogu. Često su to porodice s decom ili osobe kojima je potrebna posebna medicinska pomoć.

Evropa – umorna i nemoćna?

Te ljude već na aerodromima dočekuju pomagači, za njih su spremni stanovi u crkvenim opštinama i zajednicama, organizovana je pomoć volontera. U Rimu su to često stanovi Rimokatoličke crkve, uključujući i Vatikan. A Franja povremeno poziva te izbeglice u Vatikan i to bez velike medijske pompe. Želi ih da ih sasluša, da ih prati na njihovom putu. „Humanitarni koridori“ su u međuvremenu uspostavljeni i do Francuske, Belgije i Andore. A zemlje-domaćini uvek izdaju humanitarne vize.

Italijanski katolicizam često se može kritikovati, ali ovaj primer pokazuje da se nešto može i učiniti.

Za to vreme, u mnogim zemljama ljudi se prave da ništa ne vide i ne čuju. Za Franju, papu koji dolazi iz Argentine, takoreći s kraja sveta, ova Evropa je već odavno umoran i nemoćan kontinent koji je izgubio svoju tradicionalnu otvorenost i korene.

Ali on s tim ne želi da se pomiri. Otuda i ljutnja. U Atini se dan ranije obračunao sa Evropom i nekim političarima. Prema papinim rečima, protiv zamora od demokratije mogu da pomognu samo politike koje su usmerene prema opštem dobru i koje osećaju obavezu prema najslabijima.

Da li će još neko u Briselu i Evropi da se oseti prozvanim zbog te kritike? Malo je verovatno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.