Palestinci na vetrometini | Politika | DW | 19.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Palestinci na vetrometini

Zbližavanje Izraela i arapskog sveta pod palicom Donalda Trampa ostavilo je Palestince sa sve manje aduta. Oni su uvereni da ih je na cedilu ostavila i Saudijska Arabija te nade polažu u Rusiju, Tursku, Iran i Katar.

Zastave Izraela, Emirata i Bahreina su projektovane u Starom gradu Jerusalima

Zastave Izraela, Emirata i Bahreina su projektovane u Starom gradu Jerusalima

Dok je u Beloj kući izraelski premijer Benjamin Netanjahu s ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Emirata (UAE) i Bahreina potpisivao Sporazum o normalizaciji odnosa, s područja Pojasa Gaze je ispaljeno petnaestak raketa na izraelsku teritoriju. Vojno vazduhoplovstvo Izraela na projektile je odgovorilo napadom na palestinske položaje.

Palestinci iz Zapadne Obale su bili pak suzdržani, kaže Stiven Hefner, šef kancelarije Fondacije „Konrad Adenauer“ na palestinskim područjima. Situacija je poslednjih dana bila iznenađujuće mirna, kaže on. Održano je nekoliko manjih protesta, na protestu u Ramali se okupilo oko 150 osoba, a na teritoriji cele Zapadne Obale nekoliko stotina ljudi.

„Ljudi su očekivali taj dogovor. Oni imaju osećaj da on samo potvrđuje ono što misle od ranije, naime da se arapski svet sve manje zanima za Palestince“, kaže Hefner za DW.

Članice Arapske lige se na poslednjem sastanku nisu dogovorile oko zajedničke osude približavanja Izraela i Emirata. „Tako se pojačao osećaj Palestinaca da su sve više izolovani“, napominje Hefner.

Ljubavni pozdravi iz Teherana

Za to vreme je iranski predsednik Hasan Ruhani oštro osudio Sporazum o normalizaciji. „Gde nestade vaš arapski duh, šta je s vašim brigama oko (izraelskih) zločina u Palestini, gde je vaša empatija za vašu palestinsku braću?“, zapitao se retorički.

Takvi apeli nailaze na plodno tlo samo u jednom delu palestinskog društva. „Na Zapadnoj obali izjave iz Irana nailaze na vrlo malu pažnju javnosti“, kaže Stiven Hefner. „Više pažnje im se poklanja u Pojasu Gaze, gde savez s Iranom ili barem približavanje Teheranu mogu da zamisle pogotovo osobe iz okruženja Hamasa, ali i Palestinskog džihada.“

Približavanje Bahreina Izraelu jasnim je rečima komentarisao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je rekao da je to „ohrabrenje“ Izraelu da nastavi sa „nelegitimnim postupcima protiv Palestinaca“. Ranije je o odluci Emirata da normalizuju odnose sa Izraelom rekao da je u pitanju „licemerje“ koje mnogi u regionu „neće nikada zaboraviti“.

Protest u Ramali zbog zbližavanja Izraela i arapskih zemalja

Protest u Ramali zbog zbližavanja Izraela i arapskih zemalja

Izjave iz Ankare su dobro prihvaćene u palestinskim autonomnim područjima, u svakom slučaju bolje nego one iz Teherana. „Mnogi Palestinci polažu nade u Tursku“, kaže Hefner, stručnjak iz nemačke fondacije. „U Turskoj oni vide državu koja poseduje dozu političke težine koja je dovoljna za ozbiljno zastupanje palestinskih interesa.“

No, i Turska, baš kao i Iran, u poslednje vreme nije omiljena u zapadnom svetu. Na severu Sirije se Turska  bori protiv kurdskih organizacija, na Sredozemlju je na ivici rata sa Grčkom, u Libiji se vojno petlja. Pitanje je onda koliko resursa Turska uopšte ima kako bi se uz sva ta pitanja još angažovala i za Palestince.

Osim toga, EU bi skeptično reagovala na palestinsko-tursko približavanje. Mnoge članice Unije se distanciraju od Ankare. Razlozi su, između ostaloga, i spor Turske s Grčkom, odnosno turska praksa da pušta izbeglice i migrante da preko Sredozemnog mora pređu u Grčku.

Nada u Rusiju i Katar...

Palestinci svoje nade polažu u još dve zemlje: Rusiju i Katar. Rusija ima dobre odnose s Izraelom, a ti bi se odnosi, barem se tako nadaju u Ramali, mogli iskoristiti u službi palestinskih interesa. Ali Izrael je za Rusiju i dalje važan partner po pitanju Sirije. Te dve zemlje su vojno aktivne u sirijskom vazdušnom prostoru: neizbežna je saradnja.

Pojas Gaze i Zapadna Obala i dalje nemaju zajedničko rukovodstvo

Pojas Gaze i Zapadna Obala i dalje nemaju zajedničko rukovodstvo

Slično je i kad se radi o Kataru. Ta je zemlja milionskim iznosima pomogla Pojasu Gaze. Zalivski emirat je ipak to učinio nakon intenzivnih konsultacija s Izraelom. „Taj angažman je doveo do toga da mnogi Palestinci u Kataru vide svojevrsnog posrednika u pregovorima s Izraelom“, naglašava Hefner.

Dugo je i Saudijska Arabija u očima mnogih Palestinaca bila zemlja koja je važila kao pouzdan saveznik. Pogotovo je kralj Salman bio na glasu kao dosledan promoter palestinskih interesa. Ali upitno je hoće li njegov sin, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, verovatni budući lider Kraljevine, nastaviti s tim kursom solidarnosti.

U više razgovora s Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom i izaslanikom za Bliski istok, Bin Salman je navodno pokazao simpatije za američku inicijativu u regionu i normalizaciju odnosa arapskog sveta sa Izraelom. Saudijska Arabija ipak okleva s javnom demonstracijom savezništva s Izraelom.

Pre nekoliko dana je anketa Palestinskog centra za istraživanje politika i javnog mnjenja pokazal da čak 80 odsto Palestinaca veruje kako je Saudijska Arabija tajno dala zeleno svetlo Emiratima da oni prvi normalizuju odnose sa Izraelom. Čak 82 odsto Palestinaca misli da će uskoro i Saudijci potpisati sličan dil sa Izraelcima.

Palestinska samokritika

Pri tome su Palestinci još uvek razjedinjeni. Umereni Fatah koji vlada na Zapadnoj Obali i radikalni Hamas koji gospodari Pojasom Gaze doduše pregovaraju o formiranju zajedničke Vlade za autonomne oblasti, ali je do toga dug put. Poslendji parlamentarni izbori su održani davne 2006. godine.

Ako Palestinci žele da imaju veći uticaj u arapskom svetu, onda bi morali da srede stvari u svom dvorištu, piše list Al Ajam koji je blizak Fatahu: „Naše nejedinstvo ohrabruje neke zemlje da se povuku i da se pozicioniraju protiv interesa palestinskog naroda.“ Bez promena, dodaje list, „bićemo još izolovaniji“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama