Pad rublje ne treba nikoga da čudi | Politika | DW | 11.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pad rublje ne treba nikoga da čudi

Ruska rublja je pod velikim pritiskom. U odnosu na američki dolar i evro, ruska valuta dramatično gubi na vrednosti. Šta je razlog? Njega većim delom treba tražiti u Rusiji, smatra Rolf Venkel.

Ruska rublja nije od juče pod pritiskom. Od početka ove godine, ruska nacionalna valuta je, u odnosu na evro i dolar, izgubila oko 30 odsto od vrednosti. Mnogi analitičari smatraju da je pad rublje počeo mnogo ranije. Rusija, kao i brojne druge zemlje u tranziciji, nisu bile dobro pripremljene na najave Američke centralne banke (FED) o postupnom „gašenju“ ultralabave monetarne politike.

Domaći problemi

Posledica toga bilo je masovno povlačenje stranog investicionog kapitala iz zemalja u tranziciji. U njima je taj kapital bio investiran privremeno, zbog niskih kamatnih stopa u zapadnim industrijskim državama. Zemlje u tranziciji obećavale su veće stope ekonomskog rasta i više kamate.

Zbog odliva kapitala najviše su ugroženi Brazil i Rusija, i to zato što vreme kada su te zemlje važile za spasioce koji će svet izvući iz globalne krize, nisu iskoristile za za sprovođenje strukturnih reformi.

Otežavajuća okolnost za Rusiju, koja ionako „preživljava“ uglavnom od prodaje fosilnih izvora energije, još je i činjenica da su Amerikanci, zahvaljujući frakingu, postali neto izvoznik nafte i gasa, što je prouzrokovalo veliki pad cena energenata, a zbog čega strada najviše Rusija.

Apsurdne optužbe

Sada se Vladimiru Putinu sveti to što se oslanja isključivo na nekolicinu oligarha iz energetskog sektora kao i proizvođača naoružanja – na ljude koji su mu politički naklonjeni. Putin nije uspeo da u Rusiji stvori jaku privrednu kičmu, a to je ono što se u Nemačkoj zove „mitelštand“ (srednje velika preduzeća, uglavnom firme u porodičnom vlasništvu, prim. red.). Da toga ima, to bi svojom ekonomskom snagom moglo da deluje kao svojevrsna „tampon-zona“ protiv svih eksternih šokova i zapadnih sankcija.

Naprotiv, na Zapadu se pojačava utisak da onaj ko je u Rusiji uspešan i zna da zaradi novac, ali čija se faca ne sviđa ruskom predsedniku, taj za tren oka može da ima posla sa pravosuđem i apsurdnim optužbama. Posmatrači u svakom slučaju svedoče o sistematskoj i veoma opterećujućoj pravnoj nesigurnosti, koja blokira rast i investicije, i zbog čega se i ne otvaraju nova radna mesta.

Porträt - Rolf Wenkel

Rolf Venkel, DW

S obzirom na sve to, uzrok pada vrednosti rublje samo delimično su „spoljni faktori“ – odnosno zapadne sankcije su samo jedan od uzroka devalvacije. Stvarni uzroci su domaće prirode. To je posledica nezdrave zavisnosti celokupne ruske nacionalne ekonomije od nekolicine koncerna iz energetskog sektora ili proizvođača naoružanja, pravne nesigurnosti koja ne podstiče ulaganja u Rusiju i, na kraju, to je plod višegodišnjih propusta po pitanju (ne)sprovođenja strukturnih reformi i podsticajnih mera kako bi se ojačala srednje-velika preduzeća.

Putinovi apeli

Na susretu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u dalekom Pekingu, Putin može verbalno da interveniše koliko god želi – njegove intervencije pomoći će samo kratkoročno. Ruska centralna banka već se predala u pokušaju stabilizuje kurs rublje, i to nakon što su se njene devizne rezerve od početka ove godine „otopile“ sa 511 na 429 milijardi dolara. Šefica Centralne banke Elvira Nabiulina pušta rublju da slobodno oscilira na tržištu, a u slučaju nužde, navodno ipak želi da interveniše. Da li će to efekta na duži rok? Ne bih kladio.