Pad AfD – kad desničari odu previše desno | Evropa | DW | 11.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Pad AfD – kad desničari odu previše desno

Alternativa za Nemačku je pre samo godinu dana delovala nezaustavljivo, pogotovu na istoku zemlje. Međutim nove ankete pokazuju pad podrške godinu dana pred parlamentarne izbore. DW je analizirao otkud to.

Znatan pad podrške

Znatan pad podrške

Prema poslednjem istraživanju agencije Kantar, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) na istoku zemlje može da računa na još samo 18 odsto podrške.

U pet pokrajina koje su nekada činile DDR, AfD je pre samo godinu dana sa 24 odsto bila najjača stranka dok su sada ispred nje i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Merkel i stranka Levice.

„Značajni gubici“, kaže politikolog Hajo Funke za DW.

On kao jedan od glavnih razloga vidi nekoliko izliva ekstremizma koji su indirektno povezani sa AfD, kao što su ubistvo lokalnog političara Valtera Libkea kojeg je ubio jedan neonacista, nezadovoljan što Libke podržava prijem izbeglica. Tu je i teroristički amok u Hanauu sa deset žrtava, kao i napad na sinagogu u Haleu.

„Od tada postoji šira debata o povezanosti agitacije koju sprovode AfD i drugi ekstremno desni aktivisti i rasističkog i antisemitskog nasilja“, kaže Funke.

Podele unutar stranke

Nadalje, u samoj AfD su se namnožili skandali. Bivši šef stranke u pokrajini Brandenburg Andreas Kalbic izbačen je iz partije zbog povezanosti sa jednim neonacističkim pokretom. Nedavno je otkriveno da je bivši portparol AfD Kristijan Lit jednom prilikom rekao da migrante treba „upucati ili ugušiti gasom“.

Nije pomoglo ni to što je Jerg Mojten, jedan od predsednika AfD koji uživa umereniji imidž, izdejstvovao da se nekoliko ekstremista izbaci iz partije. Utisak je da evroskeptični birači koji ne gaje ekstremne stavove sve više okreću leđa AfD.

Andreas Kalbic se borio protiv izbacivanja iz partije

Andreas Kalbic se borio protiv izbacivanja iz partije

Stranku obuzimaju unutrašnje podele i borbe, rekao je ove sedmice Konrad Adam, jedan od bitnih osnivača stranke. „Mislim da stranka ovako nema budućnost i to je razlog što sam odlučio da sada napustim stranku nakon što sam dugo oklevao.“

Politikolog Funke kaže da se ovaj razvoj sasvim uklapa u matricu prema kojoj su slabile sve radikalne desničarske stranke koje su u jednom trenutku imale znatnu podršku. Primer su nemački Republikanci devedesetih godina ili Nacional-demokratska partija (NPD) posle toga.

„Kad god stranke koje su na političkom spektru desno od Demohrišćana – u ovom slučaju AfD – postanu radikalnije i ekstremnije, onda počinju da gube podršku“, smatra Funke.

Nešto slično u razgovoru za DW ističe i Uve Kaman koji je na izborima pre tri godine postao savezni poslanik AfD, ali je godinu dana kasnije napustio stranku i postao nezavisni poslanik. „Svedočio sam tome kako stranka klizi sve više udesno i taj trend nije bilo moguće zaustaviti“, kaže Kaman.

Premda ankete sugerišu da se odbegli birači AfD vraćaju u tabor Demohrišćana ili Levice, Kaman se pribojava da bi mnogi od njih mogli da se distanciraju od politike i prestanu da glasaju.

Ovaj političar se pridružio Liberalno-konzervativnim reformistima, malo poznatoj stranci koju su osnovali nezadovoljni članovi AfD. Smatra da na političkoj sceni upravo postoji mesto za stranku koja bi bila vrednosno konzervativna, a ekonomski liberalna.

Alternativa traži novu temu

Osnovana 2013. kao stranka protivnika evra, AfD je postala gotovo beznačajna pre nego što je došla izbeglička kriza krajem 2015. godine. Stranka je profitirala od tvrdog antimigrantskog stava, no nešto slično joj nije uspelo tokom korona-krize protivljenjem državnim merama.

Analitičari kažu da će AfD uoči parlamentarnih izbora iduće godine hitno morati da otkrije novu temu. Prošli put je AfD sa 12,6 odsto postala najjača opoziciona stranka, sada je u anketama često ispod deset odsto na nacionalnom nivou.

Infografik DT Sonntagsfrage EN

Jedna od mogućih tema se već nazire: stranka se sve više protivi vladajućem narativu prema kojem klimatske promene izaziva čovek. AfD se recimo zalaže protiv ograničenja dizel-motora na ulicama ili sličnih mera.

Mihael Liman sa Instituta za demokratiju iz Getingena u razgovoru za DW kaže: „Ako druge stranke budu pametne u kampanji iduće godine, onda će pustiti AfD da ide ekstremno desno. Zbog toga će samo AfD pretrpeti štetu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM