„Očigledno je da ne shvatamo gde smo“
25. oktobar 2018.
Od predsednika penzionerskih udruženja, preko načelnika opština, pa do premijera… Gotovo da ne postoji osoba koja se takmičila za neku javnu, upravljačku funkciju u Hrvatskoj, a da u svom programu nije najavila iskorišćavanje evropskih fondova kao svojevrsno rešenje za sve probleme.
Ipak, čini se da ni pet godina nakon ulaska u Evropsku uniju, Hrvatska ne zna šta bi s evropskim novcem koji, uglavnom, ne koristi. HDZ-ova vlada za sve okrivljuje garnituru Zorana Milanovića (SDP) koja je, kažu, „pogrešno programirala“.
Pošto je pojam „programiranje“ u tom kontekstu prosečnom građaninu nepoznanica, od konsultantkinje za EU-fondove Arijane Vela saznali smo da je reč o postupku kojim se identifikuju problemi koje je potrebno rešiti na nivou određenih sektora i u skladu sa strateškim okvirom države-članice. „Konkretno, Hrvatska je u postupku programiranja za finansijski period od 2014. do 2020. godine osmislila četiri operativna programa koji su imali ciljeve, prioritete, tematske prioritete, projekte…“
Kao „programiranje“ mogu se definisati strateški projekti poput projekta o putnoj povezanosti s Južnom Dalmacijom, a većinom se identifikuju prioriteti poput jačanja preduzetništva s osnovnim smernicama finansiranja i okvirnim korisnicima, kaže Vela i dodaje: „Država danas ima veću svest o tome šta je potrebno u odnosu na period od 2012. do 2014. godine. To je i očekivano i logično, jer je sada lakše odrediti šta nam u ovom trenutku treba, nego što je to bilo pre pet, šest godina."
Bivša vlada imala prevelike oči?
Vela navodi da je bivša vlada Zorana Milanovića zaista napravila grešku koncentrišući se na sredstva koja su bila raspoloživa do kraja 2013. godine, jer se pri tom manje koncentrisala na programiranje i pripremu velikih projekata za taj programski period.
Ali aktuelna hrvatska ministarka regionalnog razvoja i EU-fondova Gabrijela Žalac, u situacijama kada je optužuju za neuspeh, odgovara da je upravo Milanovićeva vlada postavila nerealno visoke ciljeve za iskorišćavanje alociranih sredstava.
„Da, u nekim stvarima su promašili, ali u nekim stvarima nisu. Trenutno je ugovoreno nešto više od 50 odsto dostupnih sredstava, a potrošeno je nešto više od 14 odsto. To je veoma malo, s obzirom na to da smo u zadnjem kvartalu 2018. godine. To može biti posledica neadekvatnog programiranja, ali ne u potpunosti. I treba pošteno reći da korisnici i sami sistemi upravljanja i kontrole, i u ovoj političkoj garnituri nisu adekvatno pripremljeni za aktivnosti koje je potrebno sprovesti“, kaže konsultantkinja.
Samo sposobnima?
Predstojeći budžetski period, tvrdi, biće opterećen zbog Bregzita, jer više neće biti uplata Velike Britanije. Očekuje se da će to smanjiti sredstva koja su dostupna Hrvatskoj za pet do šest odsto.
„To ne bi trebalo mnogo da nas brine, s obzirom na podatke o iskorišćenosti postojeće alokacije. Ali to predstavlja problem za izmene sadašnjih operativnih programa, posebno onih koji se odnose na uvođenje novih prioriteta finansiranja“, kaže Vela i objašnjava da je problem u tome što prenamena sredstava i izmene operativnih programa zavise od potrošnje. „Evropska komisija navodi da ne želi da razmišlja o tome da menjamo prioritete i generalno operativne programe, sve dok ne pokažemo da smo u stanju da koristimo sredstva pod uslovima koji su trenutno na snazi.“
Alocirana sredstva se pak mogu koristiti po modelu „n+3“, pa su se sredstva dostupna za 2013. godinu mogla potrošiti do 2017. godine. Zaključno će Hrvatska u 2023. godini moći da koristi sredstva alocirana za 2020. godinu.
Problem – javna uprava
U neformalnim razgovorima s radnicima hrvatskih ministarstava često se može čuti i to da pojedina ministarstva nemaju kapacitet za sprovođenje pojedinih pozive pa se tako, na primer, već godinama čeka raspisivanje konkursa iz sredstava Evropskog socijalnog fonda za neprofitne medije.
Konzultantkinja Vela potvrđuje da se objave poziva, nakon objave indikativnih planova, stalno pomeraju, što stvara veliku nesigurnost u sistemu EU-fondova. „Oni koji su se prijavili se pripremaju, očekuju pozive u najavljenim intervalima, a oni se odgađaju. Kada je reč o kapacitetima, državna uprava je suviše glomazna, a efikasnost suviše niska. Kvalitetna i efikasna javna uprava preduslov je za dobro korišćenje fondova. Ako želimo da povećamo apsorpciju, javnu upravu bi trebalo reformisati.“
U sprovođenje nekog konkursa uključeno je više instanci, pa jedno telo, recimo ministarstvo, priprema konkurs, dok upravljačko telo za pojedini operativni program odobrava konkurs. Prva instanca može da raspiše i dodeli sredstva, ali taj zadatak dodele može i da proslediti drugom telu.
Paradoksalno, na poslovima vezanim uz iskorišćavanje EU-fondova država je zaposlila stotine ljudi. „Većinom su plaćeni iz EU-fondova, ali to i dalje, prema njihovim tumačenjima i efektima, nije dovoljno. Bilo bi veoma interesantno videti koliko su do sada koštali sistemi upravljanja i kontrole u odnosu na do sada apsorbovana sredstva. Takođe, ne mislim da je postupak pripreme poziva komplikovan. Postoje dokumenta, pravila i opšti obrasci koji, zajedno s operativnim programima, služe kao podloga. Ne treba izmišljati toplu vodu, već se primiti posla“, zaključuje Vela.
Liftovi nisu krenuli, a kad će – ne znamo
Kako sve to u praksi izgleda, objasnila nam je poslanica hrvatskih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Biljana Borzan. Zajedno s udruženjima penzionera pokrenula je inicijativu za ugradnju liftova u hiljade zgrada u hrvatskoj, a sve kako bi se poboljšao kvalitet života bolesnih i starih. Predviđalo se da bi taj projekat trebalo da donese posao brojnim hrvatskim firmama. „Ne bih rekla da je to propalo, iskreno se nadam da će u budućnosti doći do realizacije. Kada je plan i program povlačenja sredstava rađen, ta ideja nije postojala“, kaže Borzan. Pokušaj Ministarstva EU-fondova da taj projekat doda u pripadajući operativni program, glatko je odbijen, jer se Hrvatska pokazala kao neuspešna u onome što je sama sebi ranije zadala.
Borzan brani Milanovićevu vladu, pa kaže da je njen plan bio suviše ambiciozan za kapacitete Plenkovićeve vlade. „Nije došlo do realizacije u zadovoljavajućem procentu, pa Evropska komisija ne odobrava promene u hodu. Da smo se pokazali kao iole uspešni, bilo bi odobreno. Ovo je kazna hrvatskim građanima. Komisija već deceniju radi na tom poslu i da nije bilo moguće ostvariti planirano, rekla bi odmah da je to nerealno. Ako vam Komisija odobri program, znači da je on sprovodljiv.“
Teško je naći i podobne i stručne
Biljana Borzan smatra da je situacija na terenu posledica lošeg planiranja i lošeg formiranja timova. „Da li je nakon promene vlade došlo do pomeranja ljudi koji su imali iskustva i znanja? To bih morala da proverim, ali moguće je da su profesionalci sklonjeni, a da nisu nađeni podobni s dovoljnim iskustvom. Svaka nova vlada piše novu istoriju, a neke stvari moraju da imaju kontinuitet“, analizira poslanica Evropskog parlamenta.
I šta Hrvatska može da uradi sada? Borzan kaže da – šta je urađeno, urađeno je. „Mislim da je za ovaj finansijski period kasno, ali imamo šanse u idućem. Pitanje je koliko će se to ozbiljno shvatiti. Neke zemlje slične nama, ali ekonomski mnogo jače, mogu možda sebi da dozvole da ne iskoriste evropske fondove. Kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju, bila je po ekonomskim pokazateljima treća od dna. Iza nas su bile Bugarska i Rumunija. Rumunija nas je u međuvremenu prestigla. „Očigledno je da ne shvatamo gde smo“ i koliko nam je pomoć potrebna. A tamo gde se ona ponudi, ne koristimo je“, kaže Borzan, pa zaključuje: „Ništa se u EU ne dobija na lepe oči. Sve treba zaslužiti i naučiti procedure.“