Ovoga puta bez političkih govora u Srebrenici

„Komemoracija bez političkih govora“ naslov je teksta u listu Tagecajtung u kojem Erih Ratfelder piše o obeležavanju 19. godišnjice genocida u Srebrenici. „Već mesecima je bilo jasno da porodice žrtava političarima više neće dozvoliti da govore na komemoraciji. Prečesto je obeležavanje 11. jula u Potočarima zloupotrebljavano u partijsko-političke svrhe. Rodbina žrtava je satima na velikim vrućinama morala slušati govore i čekati da sahrani svoje najmilije. Ta praksa, koja je delom bila i ponižavajuća, konačno je završena.“

„U srpskom društvu i dalje postoji malo naznaka da genocid u Srebrenici i ostalim delovima BiH bude povod da se razmisli o sopstvenoj prošlosti u proteklom ratu. Kada su ovih dana borci za ljudska prava iz Beograda krenuli za Srebrenicu, napali su ih ekstremisti, a neki su čak i povređeni“.

„Da li se ponašanje mladih dok prolazi kamion sa posmrtnim ostacima žrtava, podizanje tri prsta i nošenje majica sa slikom haškog zatvorenika Ratka Mladića, tematizuje u njihovim kućama i školama?“, pita se Ratfelder i konstatuje: „Sva dosadašnja iskustva govore suprotno. Jedan od čuvara Centra u Potočarima kaže da je samo jedan mladić, Srbin iz Srebrenice, u proteklih nekoliko godina tajno došao u Memorijalni centar, kako bi razgovarao o onom šta se zaista dogodilo u Srebrenici. On je bio jedini Srbin, koji je pokazao ljudsku potrešenost“.

„Politički analitičar Srđan Puhalo kaže da su političari iz RS, poput predsednika Milorada Dodika, potpuno neodgovorni prema novijoj istoriji. `Da li je normalno da se dobro osećamo s obzirom na činjenicu da smo za vreme rata 1992-95. ubili preko 30.000 bošnjačkih i hrvatskih civila? Da li se zaista možemo osećati slobodno u, pod takvim okolnostima nastaloj Republici Srpskoj, ako ne priznamo šta se zaista desilo. Da li možemo biti slobodni u društvu u kojem se ratni zločinci slave kao heroji, a njihovi kritičari kao izdajnici?`“.

„To pitanje je namenjeno i Hrvatima. Dario Kordić je 6. juna po dolasku iz Haga dočekan kao heroj. Sada sve češće dolazi do javne diskusije o primitivizmu nacionalista u Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Većina medija varira između senzacionalizma i podilaženja odgovarajućim centrima moći. Samo mali broj medija i internet foruma ozbiljno raspravlja o suočavanju s prošlošću i spoznaji da nema budućnosti bez suočavanja s prošlošću“, piše Ratfelder u listu Tagescajtung.

Srebrenica - evropska bol

„Srebrenica nije samo bosanska, nego i evropska tragedija“, piše Nenad Memić, urednik magazina „Kosmo“ u austrijskom listu „Standard“ i nastavlja: „11. juli u nama svake godine budi tugu i očaj. Prisećamo se Srebrenice. Ovaj istočnobosanski grad je već 19. godinu širom sveta simbol patnje. Ta patnja nas često ostavlja bez reči i svako objašnjenje čini besmislenim“.

„Obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici je pre svega povod da se u tišini i sa puno poštovanja prisetimo žrtava. Zdrava kultura prisećanja ne dozvoljava mržnju, osvetu, relativizaciju ili negiranje genocida. Ona pre svega zahteva neumornu potragu za pravdom i nastojanjima da se takva gnusna zlodela nikada više ne dogode. Srebreničke žrtve su Bošnjaci, ali oni predstavljaju simbol patnje celokupnog čovečanstva. Ono što povezuje sve nas je bol: on je svugde isti, bez obzira o kojoj žrtvi se radi i bez obzira kojoj naciji ili veri pripadala žrtva“.

„Zašto je za Austriju i Evropu važno da se prisetimo 8.372 ubijena muškarca i dečaka. Zašto što su i oni bili Evropljani – Evropljani one Evrope koja je kompletno zakazala da spreči krvavi konflikt u svom centru. Tragični događaji u Srebrenici su duboku ukorenjeni u evropsku istoriju. Iz tih razloga moramo, ne samo 11. jula, govoriti o Srebrenici – o zločinima iz vremena u kojem smo se nemoguće ponašali“.