„Ovo su opasna vremena za nas“ | Politika | DW | 23.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Ovo su opasna vremena za nas“

Bes Erdoganovih pristalica nakon neuspelog puča nisu iskusili samo vojnici i politički protivnici. Kako prenosi dopisnik DW-a iz Ankare, uništavane su radnje sirijskih izbeglica koje sada žive u strahu od turskih suseda.

Poslednjih dana je više od 50.000 ljudi uhapšeno, pritvoreno ili najureno s posla. Osvetnički talas nakon neuspelog puča u Turskoj nije se zadržao samo na navodnim ili stvarnim neprijateljima režima već je pogodio i one koji spadaju u najvernije pristalice predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – sirijske izbeglice koje su našle utočište u Turskoj. Kada je prethodnog vikenda postalo jasno da puč neće uspeti, nasilna rulja Erdoganovih pristalica divljala je u sirijskoj četvrti Ankare, razbijajući izloge prodavnica i kafea koji u glavnoj ulici četvrti Onder skoro odreda pripadaju Sirijcima.

„Bili su tako besni kada su naišli i ničim nismo mogli da ih ubedimo da prestanu“, kaže Faiz Abed al Karim, vlasnik male prodavnice voća i povrća koja je takođe demolirana. „Pokušavali su da nas isprovociraju, da nas izvuku na ulice da se bijemo, ali mi smo jednostavno ostali u kućama i molili se da noć prođe što brže“, navodi Al Karim za DW. Pre nego što se pojavila policija uništeno je oko 30 lokala.

„Čemu to?“

Turska je primila oko 2,5 miliona Sirijaca koji su zbog toga uglavnom zahvalni predsedniku Erdoganu. On je mnogima simpatičan jer se predstavlja kao protivnik sirijskog vlastodršca Asada i jer zagovara da izbeglice dobiju tursko državljanstvo. Njegova računica je da bi time stekao milione novih vernih glasača. Ali sada je oko 40.000 Sirijaca u četvrti Onder u glavnom gradu Turske zabrinuto za svoju sudbinu u zemlji koja se neuspelim pučem promenila preko noći.

Al Karim stoji u onome što je ostalo od njegove bakalnice i priča kako te noći nijedna turska prodavnica u kraju nije pipnuta – uništavane su samo one koje pripadaju Sirijcima. „Tako sam preplašen“, kaže ovaj čovek. „Mogli bi da počnu da maltretiraju Turke koji iznajmljuju lokale Sirijcima. Mnogi neće hteti da posluju s nama, možda nam i oduzmu radnje. Ovo su opasna vremena za nas.“

Većina vlasnik komšijskih radnji nije ni prijavila štetu policiji u strahu od odmazde. Osim toga, mnogi rade polulegalno pa se boje da privuku pažnju na sebe. Sadek Mohamad vodi trgovinu polovnim kućnim aparatima i belom tehnikom u ulici Seldžuk. Kaže da su veš-mašine i frižideri uništeni, procenjuje da je izgubio robu u vrednosti od 2.000 dolara. „Došli su da kradu i uništavaju, a policija ih je pustila“, tvrdi Mohamad u razgovoru za DW. „Čemu to? Nemam pojma.“

Nesigurnost među manjinama

Mohamad i mnogi drugi Sirijci prenose da su bili šokirani razularenim pohodom nakon propalog puča. Do tada su, kaže, imali najbolje moguće odnose sa turskim komšijama. Ima i onih sa drugačijim iskustvima. Imad Hadad iz Alepa je već tri godine u Ankari, tvrdi da je svo vreme vređan na nacionalnoj osnovi, da je ciljano opljačkan jer je Sirijac. „Prvo nam Asad stvara probleme u Siriji, dođemo ovde, a onda nam Turci prave probleme. Hoće da nam stave do znanja da je ovo njihova zemlja, a ne naša“, kaže Hadad.

U Istanbulu, gde su Erdoganove pristalice praktično nedelju dana neprestano na ulicama, nisu primećeni slični napadi na sirijske četvrti. Demonstracije, osim podrške Erdoganu, nose i konzervativnu religioznu notu. Prijavljene su pretnje smrću ženama koje ne nose marame ili burke, masa neretko uzvikuje „Alahu ekber“. To je unelo nesigurnost među sekularne liberalne Turke i pripadnike manjina koji uglavnom žive u urbanim krajevima.

Nesiguran je i 20-godišnji Amar Asaf, nekada student hemije u Alepu, danas stanovnik četvrti Onder u Ankari. Dok popravlja uništene metalne rešetke pred svojim malim servisom mobilnih telefona kaže da više ne veruje Turcima. Do njega drugi Sirijci popravljaju izlog pekare. „Vlast nam je rekla da ćemo ovde živeti u slobodi“, kaže Asaf. „Cela ulica nam je uništena. Da li je to sloboda?“

Reklama